У чачанској Библиотеци песничка луч гори већ 61. годину осветљавајући име и дело великог Владислава Петковића, а њему у част овогодишње „Пролећеˮ крунисано је у петак, 31. маја богатим поетско-музичким програмом. Клапна је симболично подигнута у Унутрашњем дворишту Библиотеке отварањем изложбе „Кратак метар, негатив и стихˮ посвећене лауреату Дисове награде Ненаду Јовановићу, чији су аутори Наташа Кривачевић Поповић и Тања Вуковић, а свечаност је настављена у Великој сали доделом вредних признања добитницима.
Вече је започето музичком тачком Николе Радовића и песмом „The professor”, док се глумац Милош Влалукин интерпретацијом песама „Грузијски филмˮ и „Дирладаˮ кретао кроз Јовановићеву филмским објективом кадрирану поезију. Изложбу која је својеврсни песнички документарац у 12 сцена, сегмената, односно колоритних и живописних, стиховима и сликама премрежених плаката, отворио је Гојко Божовић. Осим дворишне галерије, други део поставке чине ауторске књиге Ненада Јовановића и публикације које се везују за његово стваралаштво, а које су изложене у унутрашњем простору установе. Дизајн плаката и каталога потписује Миленко Савовић, а фотографије су плод рада Боже Васића, Миленка Савовића, Небојше Човића и Владимира Симића.
Публику су поздравили и аутори Наташа Кривачевић Поповић и Тања Вуковић истичући да се у сусрету с стваралаштвом лауреата „често пројављивала жеља да се за тренутак подесе сатови и заустави време, да се пређе из једног бољег света у другиˮ. Говорећи о песнику који живи и ствара на два „краја света” и посматра га готово тродимензионално, оне су покушале да кроз поставку прикажу Све његове портрете одабиром поезије која ће заувек припадати његовој биографији, упркос временима у којима је све теже освитати без уметничке стратегије. Посебан моменат за све оне који познају Јовановићеву поетику, али и оне који је тек откривају, био је онај у коме је лауреат говорио своје стихове „Хелен Келер”. Кроз овај део програма публику је водио глумац Владимир Јоцовић.
Свечана академија 61. Дисовог пролећа окупивши песнике, књижевне критичаре и културне прегаоце потврђује да је поезија свеприсутна у животима оних који је пишу и који о њој промишљају. Како стихове види и ослушкује представила је Соња Миловановић у свом Слову о поезији: „Читање је дар. Дар који се увек изнова прима, прихвата и губи. Сетити се себе такође је могуће тек када смо себе заборавили. Читалачки тренуци себе-заборава налик су детету обузетом својом игром, баш оном детету чија игра „захтева знање обдарено огромним незнањем”, јер иако се понавља, игра је за њега увек нова авантура. Слично томе, и ми имамо увек ново, другачије читање”.
Милица Ћуковић која се обратила у име жирија за доделу награда за најбоље есеје охрабрила је младе ауторе да интензивније читају актуелну песничку продукцију и да слободно и одважно бирају за теме својих есеја дела песникa који су наши савременици. Вредна признања Петру Д. Такићу, Јелени Милић и Павлу Зељићу уручио је директор Библиотеке Богдан Трифуновић.
Млади ствараоци из генерације у генерацију доносе другачији, али увек важан песнички глас. Ове године, како је истакао Марјан Чакаревић прочитавши образложење жирија, Нарада „Млади Дисˮ припала је Симони Дмитровић за рукопис Осим шумског пожара, који ће Градска библиотека Чачак до јесени објавити као 43. публикацију у Едицији „Токовиˮ. Плакету је у име установе добитници уручио лауреат Ненад Јовановић.
Централни део свечаности био је уручење Дисове награде Ненаду Јовановићу. Иако песник тврди да сви сатови овога света касне, стигао је тачно на 61. Дисово пролеће да подсети да се у стихове може упасти као у какав пејзаж у коме ћемо пожелети да пребивамо што дуже. У име жирија обратио се Драган Бошковић, а проговарајући о традицији и модерности, између осталог је истакао да „ако Дис представља име за модернистичко буђење, за јутро нашег модернистичког певања, Јовановић је име за постмодернистичку несаницу, а његова је песма интензивно умрежење културолошких интертекстуалних сила без којих данас певања немаˮ.
Повељу је добитнику предао директор манифестације Богдан Трифуновић, док је у име покровитеља догађаја новчани део уручио заменик градоначелника Чачка Владан Милић. Ненад Јовановић се изврсном беседом захвалио на награди, проговоривши о свом првом сусрету са песником који неког мотри кроз оквире својих наочара, а с којим се није упознао кроз текст већ управо кроз слику, тј. портрет који је као дете видео на екрану црно-белог телевизора. „А затим сам песника узбудљивог израза лица и уметничког имена са страним призвуком пронашао међу Српским писцима у сто књига и прочитао најславније песме, иако је требало да проведем још низ година сазревања да би ми се уметничка величина тих текстова указала у пуној мериˮ, навео је Јовановић.
Причу о песнику који се уплашио да ће постати озбиљан књижевник, а чија се бојазан и остварила, употпунио је и глумац Милош Влалукин казујући Јовановићеве песме „Очинствоˮ, „Галебовиˮ, „Голе очиˮ и „Ангажовани песникˮ.
Уз захвалност свим сарадницима који су учествовали у реализацији 61. Пролећа програм су заокружили водитељи Тања Вуковић и Владимир Јоцовић. За добру атмосферу пре и након програма побринуо се ди-џеј „Кућна музика”.