Принц српске поезије, академик Матија Бећковић, више од пола века је у центру пажње јавности, и књижевне и васколике друге, па је то један од разлога да 13. марта 2014. године „отвори“ 51. Дисово пролеће које традиционално организује Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“. Препуна велика сала Дома културе у Чачку најбоља је потврда Бећковићевог књижевног трајања и актуелности његовог „ћерања“ са временом, обичајима, људима, друштвеним и политичким приликама и светским догађајима наше свакодневице.
Академик Матија Бећковић је један од водећих бардова српског књижевног живота, аутор антологијских књига поезије и беседа којима нема равних у новијој српској књижевности и припада генерацији писаца која сваком својом књигом изазива велико интересовање.
Бећковићеви песнички снопови бацили су светла на све наше духовне, традицијске и историјске тачке и данас су несумњиво међу најважнијим, најсугестивнијим и најактуелнијим параметрима укупне духовности српског народа. Његова поезија изнова рађа свет баш у тренутку који по свему подсећа на „пошљедња времена“. Отварају се још једном – духовито, стреловито и болно – давно запретане шифре одрастања, њихов тајанствени сјај долази до језика. Не каже се узалуд да нам је садашњост прекривена хијероглифима старих почетака. У српском песништву не постоји директнији пут кроз те хијероглифе од оног који бира Матија Бећковић. Или је можда боље рећи да је он одабран, да је пут одабрао њега. Он је копач златног стиха, човек на чије је раме руку спустио Владика Раде…
Као лауреат 27. Дисовог пролећа, 1990. године у Чачку, Матија Бећковић је открио да Дисов стих “Слутим, а слутити још једино знам“ себи најчешће шапуће у браду. Те године Дисовом завичају је подарио „Надкокот“, књигу са илустрацијама Моме Капора која се по својој особености и лепоти издвојила као уметничко дело.
Данас се делом академика Матије Бећковића истрајно баве и књижевни критичари и писци и дежурни идеолози…Али срећом, понајвише читаоци. Управо читаоцима Матија Бећковић поклања Сабрана дела у дванаест књига од којих је једанаест у издању „Штампара Макарија“ објављено за прошлогодишњи Сајам књига у Београду, а последња, под насловом „Оли ми га дат“, биће промовисана крајем марта. На промоцији Бећковићевих Сабраних дела у Чачку издавачку кућу „Макарије“ представио је уредник Желидраг Никчевић.
Ова издавачка кућа основана 2006. године, својом делатношћу шири духовне видике и у служби је српске књижевности, савремене и актуелне, али и целокупне у њеном традицијском и вредносном континуитету. Заснована је на високим критеријумима у избору књига, строгим стандардима професионалног издаваштва, уређивачки профилисаним библиотекама, као и сагледавању потреба савременог читаоца. Објављујући сабрана дела Његоша, Андрића, Црњанског, Селимовића, Дучића, Владике Николаја, Матије Бећковића и других, издавачка кућа „Штампар Макарије“ показала је јасно, бескомпромисно опредељење за проверене вредности и магистралне токове српске духовности.
Чачанској публици Матија Бећковић читав сат говорио је стихове, од „Светог Саве“, „Косова“, до „Ћераћемо се још“, „Кад будем млађи“, „Кад будем још млађи“, „Ниси ти више мали“, „Кад дођеш у било који град“ и друге које су награђене дугим аплаузима. На крају ове изузетне мартовске вечери која је је била својеврсна „конвенција“ проветравања душе, Матија Бећковић потписивао је књиге.
