„Студен камен”, дебитантски роман Јелене Драмићанин из Чачка, представљен је у уторак 25. фебруара у Малој сали Библиотеке у оквиру манифестације „Штампана реч 2019”. У промоцији су учествовале ауторка, Милица Ашћерић и Тијана Бежанић.

Роман је објавила ИК „Evro Book” из Београда у сарадњи са платформом за електронске књиге „Bookmate” као првонаграђени дебитантски роман Књижевног конкурса „Твоја реч”. О Конкурсу је говорила Милица Ашћерић задужена за односе с јавношћу у ИК „Evro Book”. „Ми смо 2018. године позвали младе, неафирмисане ауторе да пошаљу своје необјављене рукописе са циљем да афирмишемо квалитетне писце који нису имали прилику да објављују. На Конкурс је стигло више од 400 радова које је оцењивао петочлани жири. Након читања романа Студен камен могу рећи да Јелена Драмићанин заслужено носи титулу победника Конкурса, а награду јој је донео одличан стил писања, иновативност, карактеризација ликова, неочекивани обрт”, рекла је Ашћерић.

„Студен камен” је објављен у октобру прошле године као 55. књига у едицији „Савремена српска проза”. Композицију романа чине два дела повезана истим јунацима. У првом делу читалац упознаје пет ликова различитих по природи, карактеру и сензибилитету, који се припремају за полазак у лов. Током лова дешава се неколико неочекиваних догађаја са трагичним исходом. Бајковитој атмосфери првог дела прилагођен је и архаичан приповедни стил. Други део романа почиње у новом тону, са јунаком кога тишти свакодневица чију нит жели да прекине, али му је потребан знак, окидач или водиља да би се осмелио на такав потез. За превагу над њим боре се актери из првог дела, а ауторка нуди различите одговоре на вечно питање: Како смислено провести живот, како га не протраћити?

О својим књижевним узорима, настанку романа, добрим и лошим изборима у животу, педагошком раду и много чему још, говорила је ауторка Јелена Драмићанин, проф. српског језика и књижевности у Медицинској школи у Чачку. Она је на почетку истакла важност језика и теме за свако књижевно дело и додала да многе приче још нису испричане.  Говорећи о књижевним узорима рекла је: „Ову књигу сам писала за себе, јер све што волим у књижевности стало је у њу, сви писци који су извршили јак утицај на мене.” Наводећи романе и ауторе који су је импресионирали од детињства до студентских дана Драмићанин је рекла: „Као млађи основац сам сате проводила у Библиотеци тражећи књиге које имају загонетну, мистериозну причу у којој читалац треба да разреши тајну. Омиљени књижевни лик ми је био Шерлок Холмс, па онда Херкул Поаро. У средњој школи су ми Кафка и Селимовић нешто врло важно рекли. Потом сам заволела Борислава Пекића и Момчила Настасијевића. Све то што ме je обликовало, све је у роману.”

Јелена Драмићанин је записала идеју и скицу на основу које је настао „Студен камен” још за време студентских дана, а на питање да ли тренутно ради на новом делу и да ли можда пише поезију одговара: „Тренутно пишем кратке приче, мислим да је то форма за мене. Поезију сам писала као дете, сада не, јер ми се чини да је то ипак најтеже.”