Дневнички записи заборављеног Чачанина Радоја Јанковића, који су сабрани у књизи „У вихору Октобарске револуције”, представљени су бројној чачанској публици у уторак, 17. децембра 2019. у Великој сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис”. У промоцији књиге која би требало да рехабилитује име и дело Радоја Јанковића, али и да допуни колективно памћење новим сазнањима, учествовали су Даница Оташевић, др Владимир Димитријевић, Зоран Колунџија, др Богдан Трифуновић и Никола Пеулић.
Драгоцени мемоари официра, дипломате и књижевника Радоја Јанковића, који су започети на Крфу средином 1916. године, а завршени у Владивостоку 1918, објавили су новосадски „Прометеј” и издаваштво Радио Телевизије Србије у шестом колу едиције „Србија 1914-1918”.
У име издавача публици се обратио Зоран Колунџија. Он је представио шесто коло едиције „Србија 1914-1918” и рекао да је акценат у овом колу стављен на стварање Југославије и дневничке записе.
„Огроман је значај дела која настају у тренутку самих догађаја као што је мемоарска проза Радоја Јанковића, а од свих, а има их преко 80, он спада међу три најбоља писца”, казао је он. Колунџија је додао да је задатак свих нас да се заборављени великани попут Радоја Јанковића врате у колективно сећање и да Јанковић заслужује да се једна улица зове по њему.
Оригиналном тексту бележака Радоја Јанковића претходе уводник приређивача Данице Оташевић под називом „Први светски рат и Октобарска револуција виђени очима официра Радоја Јанковића” као и исцрпна биографија „Чачанин који је мењао династије, ратовао за Србију, победу Бољшевичке партије у Русији и остварио амерички сан”. Даница Оташевић је Јанковићеве дневничке записе организовала у неколико поглавља: „Од Крфа до Петрограда”, „Одбрана Аписа”, „Дани који су претходили црвеном Октобру”, „Кроз Сибир до отаџбине” и „О Лењину, краљу Александру и Лондонском споразуму”. Књига је обогаћена бројним фотографијама Радоја Јанковића, званичним документима, објавама, писмима, дописима, као и поглављем „Дневник личности и појмова”, који на више од 50 страница даје биографске податке о више десетина личности с којима је Радоје Jанковић долазио у контакт и писао о њима. 
Говорећи о публикацији „У вихору Октобарске револуције”, Даница Оташевић је између осталог рекла: „Радоје Јанковић је на извору догађаја, он записује виђено и то јасно, чисто, фотографски. Детаљи о којима он пише су материјал не само за историчаре, већ и за социологе и етнологе. Он се сусреће са разним личностима, дипломатама, обичним светом, прати позоришни живот Петрограда, прати шта пише руска и светска штампа, цене разних производа, све до временских прилика. Сусреће се са Троцким, Луначарским, слуша говоре Лењина и других вођа, интересује за будућност Јужних Словена и стварање Југославије. Све то чини потку ове књиге, која историчарима две земље, и Србије и Русије, даје обиље материјала и осликава познате личности овог историјског периода на нов начин.”
О књизи је говорио рецензент др Владимир Димитријевић који је написао поговор „Преврат и последице: рукопис Радоја Јанковића Револуција”. Он је рекао да су „читави потонули континенти нашег сећања изронили у Прометејевој едицији Србија 1914-1918”. Додао је да књига „У вихору Октобарске револуције” представља праву ризницу за истраживаче, јер је Радоје Јанковић „човек који све гледа и све разуме”. За огроман посао који је обављен и мајсторски приређену књигу похвалио је Даницу Оташевић и захвалио јер је удахнула нови живот једном делу заоставштине Радоја Јанковића коју је његова кћер Видосава предала Библиотеци на чување.
Промоцију књиге „У вихору Октобарске револуције”, одржану поводом обележавања Дана града Чачка, модерирао др Богдан Трифуновић, а одломке је читао Никола Пеулић.