Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” и Завичајно друштво „Чачани” представили су монографију посвећену првом чачанском академском сликару Драгану Ћирковићу (1909-1976) у петак, 6. децембра у Великој сали Библиотеке. Кроз носталгично враћање старом Чачку и времену када је варошком калдрмом ходао Драган Ћирковић, али и многи познати Чачани, публику су водили Баћко Букумировић, Милица Допуђа и Софија Димитријевић уз музичку пратњу Милисава Љубичића.
Свестрани уметник Драган Ћирковић рођен је у Чачку 1909. године у имућној грађанској породици. Од малих ногу се занимао за уметност, а са 16 година узимао је часове сликања код познатог чачанског књижевника и сликара Владимира Ж. Костина. Завршио је Краљевску уметничку школу у Београду у класи познатог српског сликара и академика Ивана Радовића. Бавио се сликарством, скулптуром, карикатуром и једно време живео у Паризу. У послератном Чачку радио је као сценограф у Народном позоришту до његовог укидања, а након тога прешао је у „Чачански глас” и до пензионисања радио као карикатуриста и илустратор.
Публика је током промоције имала прилике да чује делове говора Мила Мојсиловића, Пурише Ђорђевића, Леке Обућине и др. са отварања појединих самосталних изложби Драгана Ћирковића и да погледа два кратка филма. Први филм је снимљен у Уметничкој галерији „Надежда Петровић” током трајања Ћирковићеве изложбе, а други филм урадио је његов син, Љубиша Ћирковић и посвећен је слици „Носталгија”. Ова слика је једна од последњих, култних слика Драгана Ћирковића која сажима одлике његовог комплетног уметничког опуса. „Саткана је од плаве месечине и сећања на завичај коме је посветио највећи део живота и стваралаштва”, како је записао Слободан Новаковић.
По слици „Носталгија” је названа и монографија објављена 2019. године у издању Завичајног друштва „Чачани” и Легата Драгана Ћирковића. Књига је богато опремљена са више од 400 фотографија и текстовима Дејана Ђорића, Ђорђа Кадијевића, Слободана Новаковића, Срета Бошњака, Бранислава Јефтића, Мила Мојсиловића, Радована Маринковића, Бранка В. Радичевића, Мирјане Рацковић и Миладина Вукосављевића.
