Свечаним отварањем изложбе „Калиграфски доживљај поезије лауреата Дисове награде“ у средњем холу Дома културе у Чачку, 10. марта 2017. године почело је 54. Дисово пролеће. Публици се у име оснивача Библиотеке и покровитеља манифестације „Дисово пролеће“ на почетку обратио Милун Тодоровић, градоначелника Чачка. Он је изразио захвалност Градској библиотеци на организовању „Дисовог пролећа“ и додао да Чачак чини све да ова манифестација остане једна од најважнијих у српској култури.
„Ове године се обележава 100 година од страдања Владислава Петковића Диса, а следеће, 2018. године је 170 година од оснивања наше Градске библиотеке која носи песниково славно име. Град Чачак ће учинити све да Градска библиотека на свој 170. рођендан добије коначно кров над главом како би наставила толико дугу и квалитетну традицију“, рекао је Тодоровић.
Драмски уметник из Београда, пореклом Чачанин, Љубивоје Тадић казивао је стихове Владислава Петковића Диса и Бране Петровића, а у име организатора присутне је поздравио др Богдан Трифуновић, директор манифестације „Дисово пролеће“ и Градске библиотеке у Чачку.
Трифуновић је истакао да „сељење програма Дисовог пролећа уздуж и попреко града и општине Чачак, а последњих година све учесталије и широм Србије, нису угрозили саму суштину манифестације, која својим идентитетом није само чачанска нити то може бити. У том смислу показује се веома јасно да географски простор и амбијент играју секундарну улогу у културном стваралаштву, мада би, руку на срце, организатор Дисовог пролећа волео да има сопствени простор Библиотеке, који би се незванично звао и Дисова кућа у Чачку“.
О изложби „Калиграфски доживљај поезије лауреата Дисове награде“ говорио је селектор и аутор пројекта, академски сликар Божидар Плазинић. Он је рекао да је цео пројекат изашао из поштовања према „Дисовом пролећу“, Библиотеци и другим установама културе у Чачку. Калиграфску радионицу са студентима и ученицима уметничких смерова водио је др Лазар Димитријевић, а реализовао ју је Центар за визуелно истраживање „Круг“ у оквиру годишњег програма Туристичке организације Чачка. Радови настали у Овчар Бањи су део фонда Међуопштинског историјског архива у Чачку.
Част да отвори 54. Дисове свечаности припала је Мирку Демићу, књижевнику, актуелном добитнику Награде „Меша Селимовић“ и директору Народне библиотеке у Крагујевцу.
Усмеривши пажњу публике на Дисове „оспоритеље“, у првом реду Јована Скерлића, Демић је проговорио и о Душану Срезојевићу, још једном скрајнутом песнику, кога са Дисом спаја „поетичка сродност, трагична животна коб– као и незаобилазна Скерлићева неурастенија“. Закључак Мирка Демића је да је „књижевна судбина Владислава Петковића Диса у нашој поезији добар пример за претресање нетрпељивости према новим и другачијим гласовима у нашој књижевности“ и да он „треба да опомене и упозори да будемо обазриви, суптилни и добронамерни спрам свега оног што не разумемо, што се у први мах чини нетипично и онеспокојавајуће. Јер, можда је баш то први сигнал нечег новог и важног“! Демић је додао да „овакви примери из историје наше, и не само наше књижевности, могу да нас подсете како млинови векова другачије мељу од ових наших, дневних, а брашно које из те мељаве излази може бити хранљивије од брашна од којег месимо хлеб наш насушни“.
Изложба „Калиграфски доживљај поезије лауреата Дисове награде“ биће отворена за посетиоце до краја марта 2017. године.