У оквиру књижевног програма 49. „Дисовог пролећа“, у четвртак, 29. марта 2012. године, са почетком у 19 часова у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“ представљена је књига необичног наслова Не надајте се да ћете се решити књига, 73. по реду у едицији „Алеф“, коју су 2011. године издали Бранко Кукић и „Градац К“.
„Књига изазовног и изазивачког назива Не надајте се да ћете се решити књига неминовно ће наћи пут до срца правих читалаца. У њој познати есејиста, драматург и сценариста Буњуелових филмова Жан-Клод Каријер, и прослављени романописац и семиолог Умберто Еко размењују мисли о судбини књиге у савременом друштву. Али њихов невезан разговор, вођен у Каријеровом стану у Паризу и Ековој кући у Монте Черињону, покреће и многа друга провокативна питања. Шта су књиге заиста и какав је њихов допринос представи коју имамо о властитој прошлости? У којој мери се оне могу сматрати поузданим сведочанствима протеклих збивања и колики је био удео људске глупости у формирању наше историјске свести?
Необавезан разговор двојице заљубљеника у књигу обилује анегдотама, виспреним запажањима и досеткама, али пре свега, зрачи оптимизмом.
Данас, када се чини да је информатичка револуција са појавом Интернета и е-књиге заувек обесмислила и учинила излишном потребу за класичним предметом званим књига, Каријер и Еко сматрају да нема разлога за страх. Књига је савршен изум који се не може учинити бољим него што јесте, рећи ће Еко“, део је уводног, непотписаног текста на клапни књиге.
Овај несвакидашњи омаж класичној папирној књизи отвара Предговор Жан-Филипа де Тонака, новинара који дискретним питањима даје шлагворте опуштеној и изузетно занимљивој размени мишњења Каријера и Ека о будућности штампане књиге, о чему речито говоре наслови поглавља – Књига неће умрети, Нема ничег непостојанијег од трајних носилаца записа, Кокошкама је требао читав век да науче да прелазе преко друма, Навести имена свих учесника битке код Ватерлоа, Освета изопштених, Свака данас објављена књига је постинкунабула, Књиге које су по сваку цену хтеле да стигну до нас, Наше знање о прошлости дугујемо кретенима и глупацима, или острашћеним противницима, Ништа неће стати на пут таштини, Похвала глупости, Инетрнет или damnatio memoriae, Цензура ватром, Све оне књиге које нисмо прочитали, Књиге на олтару и књиге у „Паклу“, Шта урадити са библиотеком после своје смрти?
„Здушно исказујући поштовање књизи и свим књигама одреда – онима које су нестале, онима које нисмо прочитали и онима које не би ни требало читати“, Жан-Клод Каријер и Умберто Еко показали су како је савремене технологије уопште нису обесмислиле. Ако су понекад и приморане да се надмећу са другим, све заводљивијим и савршенијим носиоцима записа, оне ипак пружају жилав отпор и доказују како ништа не може да их замени, те је наслов књиге уједно и њена главна порука.
О овој књизи и књизи уопште као својеврсној одисеји духа која је прешла дуг, неретко мучан пут од ломаче до дигитализације, најпре је говорио Милан Влајчић – писац, књижевни и филмски критичар и др Сања Домазет Даничић, професор Факултета политичких наука у Београду и писац. Њихове веома надахнуте беседе инспирисале су посетиоце на постављање питања што је читавој вечери дало посебну димензију. Програм је водила мр Маријана Матовић.