У четвртак 30. маја 2013. године почеле су завршне свечаности 50. Дисовог пролећа. У двориште Народног музеја, испред Дисовог споменика, „да нас виде дошле очи“: окупљене песнике и заљубљенике у поезију, будуће наде српског песништва, есејистике и књижевне критике.
„Поезија је свуда и у свему, а песма је нарочито скројено рухо за њу. Песник се може бити и пре иједног стиха. Сваки је живот један дах и издах: песма“, речи су академика Милована Данојлића, добитника Плакете са Дисовим ликом на 32. Дисовом пролећу, који је заједно са добитником награде „Млади Дис“ за ову годину, Бојаном Марковићем, положио цвеће на споменик Владислава Петковића Диса. На симболичан начин, велики бард српске поезије и млади песник, представљајући две генерације српског песништа, одали су почаст сенима великог претходника. На почетку програма се чула песма „Међу својима“ у интерпретацији Василије Зоћевић и прва песма из „Недовршених песама“ коју је говорио Урош Томљановић, а чији је почетни стих „Не јавља ми се. А има кад“ што је био и мото ове вечери.
Традиционално Слово о поезији говорио је Дејан Алексић, песник из Краљева, један од најистакнутијих представника српске песничке сцене, али и веома успешан аутор књижевних дела за децу.
„…Ако ишта знам о песничком послу, то је да је поезију веома тешко писати. Речено је већ да ће поезију сви писати; ту веру у ширење поезије преузели су и неки наши песници. Није вероватно могуће да ће једном сви писати поезију. Ја бих поверовао да ће поезију једног дана сви читати, да ће бити што више оваквих свечаности, које на изузетно топао, гостољубиви, пријатељски, рођачки начин окупљају оне који поезију пишу и који је читају“ рекао је Борислав Радовић, Дисов лауреат на 22. Дисовом пролећу, 1985. године. А како је традиција да у самој завршници Дисових свечаности своју поезију са публиком поделе песници, присутни су могли да чују и казивање стихова песника Милована Данојлића, Енеса Халиловића (Нови Пазар), Милоша Петковића (Зајечар), Дејана Алексића и Бојана Марковића (Ужице).
Председник Дисовог одбора, Драган Јовановић Данилов, уручио је плакету „Млади Дис“ песнику Бојану Марковићу, а директор манифестације Дисово пролеће, Даница Оташевић, честитала је најбољим ауторима есеја о Дисовом стваралаштву на овогодишњем конкурсу – Маји Савић (Нови Сад), Милици Вучковић(Ниш) и Марији Слободи (Нови Београд) и предала им награде. Младе талентоване Чачанке, Анђела Тодоровић и Сара Плазинић су свечаност употпуниле музиком, а програм је водила Марија Радуловић.
„Да нас виде дошле очи! Те очи што ником ништа не обећавају, али које прошлост чине неважећом. Те очи које се више никада не могу затворити. Очи што су учиниле да заувек запамтимо ово вече.“