111111Захваљујући финансијској помоћи Министарства за културу Републике Србије светлост дана угледаће 15. децембра књига „Краљев библиотекар“, аутора Слободана Радовића, која је посвећена животу и раду Добросава Ружића, али и епохи која је претходила Великом рату и догађајима под окупацијом. Издавач књиге је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ која још једном на достојан начин подиже трајан духовни споменик великанима из прошлости рођеним у Чачку.

Књига „Краљев библиотекар“ биће свечано представљена чачанској културној јавности у понедељак, 15. децембра 2014. године, у 19 часова у Галерији Народног музеја. Промоција је уприличена поводом Дана града и обележавања сто година од почетка Великог рата. О великом доприносу унапређењу друштвеног и јавног живота који је дао Добросав Ружић крајем 19. и почетком 20. века говориће аутор Слободан Радовић, Даница Оташевић, уредник издања, Маријана Матовић, рецензент, а текстове ће казивати Љубиша Ћирковић.

Промоција Добросава Ружића, пријатеља краља Петра Првог и библиотекара, биће одржана и у другом Ружићевом завичају, Ужицу, у уторак, 16. децембра 2014. године, у сали читалишта ужичке библиотеке.

Добросав М. Ружић (Чачак, 1. јул 1854 – Крушевац, 13. октобар 1918), професор, писац, библиотекар, народни посланик, сенатор, министар, државни саветник и близак пријатељ краља Петра Првог Карађорђевића, истакнута је личност у културном и политичком животу Србије с краја XIX и почетка XX века. Богат и разноврстан стваралачки опус ове знамените, а готово сасвим заборављене личности чија је свеукупна активност ишла испред свог простора и времена, броји преко 200 књижевних и научних дела. Међутим, током дугог временског хода Ружићево књижевно, научно и публицистичко дело прекрио је заборав, а сећали су га се само уски интелектуални кругови и ретки истраживачи.

Ипак, Ружићева два завичаја – родни Чачак и Ужице у коме је провео добар део живота – нису дозволила да његово име постане само део српске утуљене баштине.

За Ружићев књижевноисторијски повратак у контекст националне културе највећа заслуга припада Слободану Радовићу (1937), чија је вишегодишња истраживачка пажња посвећена овој заслужној личности бацила ново светло на тамну страницу националне историје. Радовић је извео прави аналитички подухват скинувши печат скрајнутости и заборава са овог ствараоца чије је дело поново стекло статус релевантне научне и књижевне чињенице.

0012a

Добросав Ружић са најстаријим сином Милошем и кћерком Видом (супругом Милоша Црњанског),

Тулон 1912.

Захваљујући Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“ у Чачку у својству издавача, поводом обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и 160-годишњице Ружићевог рођења, објављена је монографија мр Слободана Радовића Краљев библиотекар : из живота Добросава Ружића, професора, писца, сенатора (Чачак, 2014).

Биографска прича о професору и сенатору Ружићу богато је документована фотографијама, цитатима из оновремене штампе и писмима и исприповедана у два повезана тока – у првом је хронолошки Ружићев животопис са освртом на поједине личности из његове генерације, док је у другом претежно прича о породици.

Ова занимљива личност једна је од ретких у чијем се животу историја времена тако укрстила са историјом појединца (Богдан Поповић), почев од детињства у родном Чачку, школовања, преко службовања у забаченој ужичкој вароши, симболично названој „српски Сибир“, до почасти на двору. Случајно или не, овај плодан људски век заокружен је исте године када је утихнуло оружје Првог светског рата.