Изложбена поставка „Штампана реч 2014.“ којом је прeдстављена чачанска књижевна продукција из протекле године била је први овогодишњи повод за сусрет завичајних писаца, издавача, штампара, дизајнера, читалаца и њихове Библиотеке. Изложба чачанског издаваштва, шеснаеста по реду, отворена у среду 4. фебруара 2015. године у 18 часова у Галерији Народног музеја показала је да у претходној години ни књига ни издаваштво у нашем граду нису одустали упркос времену кризе, и финансијске и културне. Библиотекари Завичајног одељења, Оливера Недељковић и Тамара Јанковић, аутори изложбе, водећи се геслом „Само написана реч остаје“, прикупиле су грађу и завичајни библиотечки фонд у 2014-ој години је обогаћен са нових 288 монографских и 36 серијских публикација објављених у нашем граду.
Свечано отварање ове јединствене изложбе било је својеврсни омаж књизи. На ову тему најпре је говорила Даница Оташевић, директор Библиотеке. 
„Издржљивост књиге снажи ме и уверава да ће књига преживети и ово време и нас овде. Зато ову светковину доживљавам као побуну, протест, отпор свих који учествују у процесу стварања књиге, од аутора, издавача, штампара, библиотекара и читалаца. Наш одговор онима које свеобухватно дефинише латинска пословица: Чувај се човека који је прочитао само једну књигу, гласи – Нећете се лако ослободити писане речи! Књига је мењала облике, трагове, и ево је, упркос свему, и у инат свима, опет свуда око нас. Оне књиге које смо прочитали су у нама, свако од нас је својеврсна библиотека.“ Оценивши књигу као веома живу и жилаву, Даница Оташевић је захвалила присутнима на вери, истрајности и посвећености коју имају, додавши да нас све заједно чекају још многе битке, узбрдице, низбрдице и сушне године, али да ће књига ипак преживети.
„Штампану реч 2014.“ свечано је отворио књижевник Саво Стијеповић, аутор две песничке збирке „Антологија универзализма“ и „Декаденца“, два романа „Махагони хол“ и „Камени бродови“, приређивач и уводничар темата о Џиму Морисону у часопису за књижевност и културу – Градац. Он је у својој беседи истакао важност књиге и културе иако су оне данас на маргини. „Упркос свему, књига опстаје. Њу је немогуће дотући или убити, баш као и потребу за њом. Радозналост духа је света ствар и човек живи само док је радознао,док трага или испитује. И књига је управо тај, никада пређени и никада сасвим откривени континент који нас тера да истражујемо, питајући се коначно, каква је сврха бити на овом свету.“ У беседи је наглашена лековитост књиге и њена способност да нас учини одговорнијим и опрезнијим људима који не подлежу ништавилу и примитивним нагонима.
У име стручних жирија за награде „Исаило А. Петровић“ и „Даница Марковић“ говориле су председнице, најпре Весна Илић Даријевић која је образложила одлуку жирија нагласивши да је добитник Награде „Исаило А. Петровић“ за 2014. годину, Миленко Савовић, уметнички фотограф и графички дизајнер из Чачка, „направио равнотежу између фотографија и типографских решења и дао особен графички идентитет Каталогу 27. Меморијала Надежде Петровић под насловом Ко то тамо пева који се издваја од осталих публикација јер сама форма решења каталога обједињује његов садржајни и естетски слој“.
Данијела Ковачевић Микић, председница стручног жирија за Награду „Даница Марковић“ за 2014. годину честитала је свим чачанским ауторима и издавачима што „на волшебан начин истрајавају у временима која као да се утркују у понижавању културе“. Она се обратила публици надахнутом беседом о књизи, образовању и култури у којој је нагласила да „ свако истрајавање на том пољу не само да је донкихотовски него пре свега храбар и прометејски чин“.
Образлажући одлуку жирија да овогодишњу награду добије вишегодишњи културни прегалац, Бранко Кукић, оснивач и уредник библиотеке „Алеф“ који је и оснивач часописа за књижевност и културу – Градац, Данијела Ковачевић Микић је додала да Библиотека „Алеф“ постоји од 1985. године и да је од тада до данас објавила 85 наслова ако се не броје реиздања. „Библиотека Алеф је усмерена на оне људе који, како би то Басара рекао, чије унутрашње време протиче брже од спољашњег, побуњенике који трагају за истином, суштином, који се не мире са површношћу савременог света… Ако је Борхесов „Алеф“ по коме ова едиција носи име тачка у којој се садрже све друге тачке другог простора онда можемо с правом да закључимо да је Алеф културно светло у којем се сустижу сва значајна интелектуална имена савременог доба.“
Овај јединствени омаж књизи употпунио је млади и талентовани Душан Чегањац, ученик чачанске Музичке школе, смер класична хармоника, у класи професора Миљана Бјелетића, а програм је водила Марија Радуловић.
Бројни Чачани били су у среду на отварању „Штампане речи 2014.“, а њихово присуство била је још једна потврда да Књига светли, истрајава и живи.
