У оквиру „Штампане речи 2016. године“ Градска библиотека „Владислав Петковић DIS“ представила је књигу „Ивањица у слици и речи“ аутора Емилије Вишњић, дугодишњег новинара „Чачанског гласа“.

            Књига се појавила крајем прошле године у тиражу од 200 примерака, а већ, на понос Ивањице, нашла је пут до својих читалаца. Грађу за тридесетак породичних повести и исповести са богатом фото-документацијом зналачки и крајње посвећено, неколико година је истраживала, сабирала и објављивала у рубрици „Из породичних албума“. Сви ти животописи, повести и исповести омеђени бројним ратовима и бунама, осветљавају животе и дела људи потеклих са овог историјског и географског простора те успостављају трајан мост између предака и потомака, Осим документованог, ова књига има образовни и васпитни значај.

Управо ту димензију ове књиге која плени емпатијом и драматиком, свеобухватно је анализирала Данијела Микић Ковачевић, професор књижевности, која је у  својој беседи сликовито представила тадашњу српску интелигенцију која из ратне, сиромашне и опустешене Србије стиже на школовање у светске метрополе, али притом не заборавља своју родну варош и Србију. Одломке из књиге  који оживотворују Недељка Кошанина, Кирила и Владислава Савића, Михаила и Радомира Константиновића, Драгомира С. Поповића, Миливоја и Божидарке Филиповић читала је Маријана Лазић.

Ивањички времеплов је  породична хроника знаменитих породица која аутентично сведочи каква је била српска интелигенција  (трговци и градидељи, научници,  лекари, учитељи и професори, народни посланици…) крајем XIX и почетком XX века.  Књига је апотеоза Јавору, Голији и  горштацима који се рађају подно ових планина.  „Људима који се рађају на Голији не доликује да кроз живот иду погнуте главе и смкнутог лица, јер их ова планина обавезује на непрестану борбу и уздизање“, записује Вишњићева у уводном делу књиге.

На крају вечери Љубиша Ћирковић је прочитао своју аутентичну причу   „Како је поп Кићо преживео 45-ту“ (објављену у овој књизи). Програм је водила Милица Баковић. Видео презентацију сачинили су Владимир Симић и Александар Вукајловић.

Уз захвалност Библиотеци, учесницима и публици, Емилија Вишњић је нагласила да је бављење Ивањицом и Ивањичанима за њу имало лични значај и доживљај, јер, трагајући за туђим прецима, обогатила је сазнања о својим Вишњићима који потичу са Јавора.