Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ на овогодишњем 61. Међународном сајму књига у Београду отворила је нови циклус промоција под називом „Издавачке тачке“. Своју издавачку делатност Библиотека је представила првог сајамског дана, у понедељак, 24. октобра 2016. у 15 часова у сали „Иво Андрић“. Циклус „Издавачке тачке“ представља непрофитне издаваче који су значајни за националну културу и историју књижевности, а који су „невидљиви“ за ширу јавност.
Градска библиотека је великим бројем објављених издања заслужила пажњу организатора и била позвана да отвори циклус промоција на којој су говорили: др Драган Хамовић, саветник министра културе и информисања и виши научни сарадник на Институту за књижевност и уметност, др Јован Пејчић, критичар, историчар књижевности, есејист, антологичар, универзитетски професор. Хамовић и Пејчић, осведочени поштоваоци рада Градске библиотеке свој радни век такође су започели у библиотекама. Издаваштво чачанске Библиотеке које је започело давне 1969. године објављивањем „Програма развоја 1970-1975“ представили су Даница Оташевић, др Богдан Трифуновић и Марија Радуловић.
Др Драган Хамовић је истакао велики значај манифестације „Дисово пролеће“ за српску културу која је својим пратећим публикацијама, посебно књигама младих аутора дала велики допринос књижевности. Др Јован Пејчић је говорио о значају писане речи и важности заштите завичајне грађе кроз израду библиографија и објављивање књига завичајних аутора.
„Српска историја књижевности неће бити оштећена необјављивањем неког бестселера из избора Њујорк Тајмса или Букерове награде, али би била на великом губитку без књиге непознатих прича Данице Марковић „Купачица и змија“ коју је захваљујући библиотекару Марији Орбовић објавила библиотека у Чачку 2003. године или библиографији о Синиши Пауновићу, др Ђорђу Ђукићу, часописима Градац, Полет, Врело и других“, истакла је Даница Оташевић. Издаваштво Библиотеке одвија се на неколико колосека: штампање публикација које прате „Дисово пролеће“, израда библиографија и објављивање заоставштине завичајних аутора и публикација које се односе на библиотекарство. Даница Оташевић говорила је о едицијама „Књига госта“, „Токови“ „Каталози изложби“, научним скуповима и зборницима о Дису, Даници Марковић, Александру Ристовићу и Бранку В. Радичевићу као и о 47 бројева часописа „Дисово пролеће“ који су трајни хроничари Дисових свечаности од 1971. године.
Директор чачанске Библиотеке, др Богдан Трифуновић говорио је о посвећености чачанских библиотекара у изради завичајних библиографија и публиковању локалне баштине. Библиотека је објавила 19 библиографија, а у завичајној библиотеци „Врела“ од 1983. године објављено је осам књига. Велики допринос унапређењу библиотекарске струке даје часопис „Глас библиотеке“ који излази од 1988. године, а до сада је објављен 21 број.
„За скоро пет деценија бављења издаваштвом, Градска библитека је српску књижевност обогатила са око 200 наслова књига и покренула два часописа“, казала је библиотекар Марија Радуловић. Овом приликом је истакнуто да већина публикација има своје електронско издање доступно корисницима на сајту Библиотеке.
На овом највећем празнику књиге у региону Градска библиотека имаће још једну промоцију. У петак, 28. октобра у 13 часова на „Платоу Милоша Црњанског“ биће представљени лауреати 53. „Дисовог пролећа“, Томислав Маринковић и Млади Дис Огњен Обрадовић. Том приликом говориће Петар Арбутина, Петар Матовић, Даница Оташевић и Огњен Обрадовић. На трпезу српске књижевности Градска библиотека прилаже књиге лауреата „Издвојене тишине“ и „Отицања“.
Међу 450 издавача на 61. Међународном сајму књига у Београду значајно место заузима чачанска „Пчелица“ са својим бројним издањима за децу, као и ИК „Легенда“.
