Жири у саставу: проф др Снежана Милосављевић Милић (председник), др Дејан Вукићевић и проф. др Владимир Гвозден једногласно је донео следећу одлуку: прво место припало је раду под насловом „Простори смрти у поезији Владислава Петковића Диса”, који је потписан шифром „Лала” аутора Јелене Маринков, друго место припада раду „Поглед трупина – Анализа позиције лирског субјекта у збирци Утопљене душе Владислава Петковића Диса”, потписаном шифром „Анабел Ли”, аутора Данице Ђокић, док је треће место заузео рад по насловом „Светотворна песма”, потписан шифром „Витолд Гомбрович”, аутора Магде Миликић.
На конкурс за избор најбољег есеја о књижевном делу Владислава Петковића Диса за 2020. годину пристигло је укупно девет радова. Знатно више квалитетом него обимом одзива, овогодишњи радови потврђују да је Дис наш савременик чије дело инспирише сваког читаоца који му се жели озбиљно посветити. Овога пута међу читаоцима, ауторима есеја приметна је воља да се Дисово стваралаштво сагледа у ширем контексту поетичког континуитета српске поезије двадесетог века, најпре у односу на песничку генерацију модерниста и авангарде (Сима Пандуровић, Милош Црњански, Растко Петровић), а потом и у релацији са песницима након другог светског рата (Бранко Миљковић).
Иако за тему има један од највише разматраних мотива у Дисовом стваралаштву, Јелена Маринков, ауторка првонаграђеног рада о мотиву смрти код Диса пише са аспекта једног хипотетичког поетичког синхроног поретка којим се преосмишљава и сама генеза овог мотива у српској поезији двадесетог века.
Прецизност и релевантност исказаних књижевнокритичких ставова, као и добро избалансиран однос према канонским читањима Дисове поезије додатни су квалитети првонаграђеног рада.
(из образложења жирија)
Ауторима најбољих радова награде ће бити уручене на завршној свечаности 57. Дисовог пролећа, крајем јуна.