Чачани су 6. новембра имали ретку прилику да се на једном месту саберу највреднија људска остварења из области науке, културе, уметности и трајних вредности које један град може да подари напретку друштва. Прилика је добијена представљањем књиге „Сабирник научног дела Ђорђа Ђукића“, професора Економског факултета у Београду, коју је организовала Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у простору Уметничке галерије „Надежда Петовић“ где су изложене осим Надеждиних и слике највећих уметника српског сликарства прошлог века.
Библиографија професора Ђукића (1952) коју је приредила Милица Баковић, библиотекар саветник Градске библиотеке, заокружава четири деценије научног и стручног рада овог Чачанина и потврђеног познаваоца како монетарне политике и банкарског система, тако и хартија од вредности и депозита. Вредност ове публикације позитивно је оцењена пре месец дана на промоцији у Српској академији наука и уметности у Београду, а чачанска промоција била је прилика да се у топлој завичајној атмосвери окупе пријатељи и поштовалаоци Ђукићевог научног рада и напора установа културе да промовишу праве вредности и ауторе који су за собом оставили неспорно дело.
У свом уводном слову Милица Баковић, приређивач Библиографије, прочитала је најбитније био-библиографске референце из Ђукићевог плодоносног професионалног пута. Након тога, проф. др Бранко Васиљевић, рецензент књиге, исцрпно је представио Ђукићев дугогодишњи научни рад у области монетарне теорије и банкарства и колико је његово знање допринело успостављању тржишта хартија од вредности и отварању берзе, док је изводе из рецензије др Вука Огњановића, који Ђукићев научни рад сматра општим добром, прочитао Љубиша Ћирковић. Проф. др Борјанка Трајковић, редактор, стручни консултант и рецензент библиографије, детаљно је анализирала Сабирник научног дела и његов значај за будуће истраживаче, напомињући да публикација открива и људски и хумани лик др Ђорђа Ђукића због којег је проглашен за почасног грађанина општине Александровац где је рођен.
Даница Оташевић, својевремено новинар „Чачанског гласа“, а сада уредник „Сабирника“ који је објављен као 19 књига у библиотекиној едицини „Завичајна библиографија“, међу првима је писала у јулу 1987. године о младом доценту и продекану, тада Агрономског факултета у Чачку, који је добио Фулбрајтову једногодишњу стипендију и отишао по знање у Америку.Ђукић је још тада истакао да се „наука мора више уважавати и да образовани и квалитетни научни радници морају доћи на право место“, наводећи пример Истока где држава брине о кадровима, Запада где капитал „лови“ стручњаке, и нашу земљу, у то време још СФРЈ, где су „ научници препуштени сами себи, што представља расипање највећег богаства и потенцијала једне земље“. Дубинске реформе за које се са економским стручњацима залагао др Ђорђе Ђукић, оштри резови у привреди, затварање нерентабилних фирми, отпуштање вишка радника зарад здраве привреде, дошли су на наплату три деценије касније. Наша пракса да затварамо очи пред науком и знањем скупо нас је коштала, али наук, нажалост, још нисмо усвојили.
На крају вечери, проф. др Ђорђе Ђукић, захвалио се организатору и домаћину промоције, као и свим учесницима у изради, дистрибуцији и презентовању његовог научног дела, наглашавајући да је „Сабирник научног дела огледало једног живота. Тим бројним библиографским јединицама нема краја јер научни рад је привилегија у којој истински посвећеник свакодневно налази лепоту и радост. Свака књига је спона појединца и света те потврђује да човек својим делима слика себе“.