…Мали порази су они које не можемо да преболимо. Прве мале огреботине на новом аутомобилу боле више од каснијих великих. Мали трн теже је извадити од великог, некад не помаже ни силно чачкање иглом, већ се мора сачекати да се убод загноји и трн изађе са гнојем. Први велики порази усмеравају наш живот у новом правцу. Први мали порази нас не мењају, али нас прате и муче попут малих бодљи трајно заривених у месо.
Колико чежња и потреба за блискошћу у старости може бити јача него у младости, шта време чини људима и њиховим љубавима, да ли су сви спремни на промене које би их довеле до нових истина о себи самима и о другима само су назнаке питања на која покушава да одговори најновији роман Бернхарда Шлинка, “Жена на степеницама”. Овај немачки аутор, прослављен широм света, најпре романом “Читач”, “Повратак кући”, “Викенд”, “Гордијев чвор”, “Летње лажи” итд. и у новој књизи прониче у дубину људске психе истражујући како сусрет са прошлошћу може бити сусрет са будућношћу.
“Жена на степеницама” је љубавна прича која почиње у Франкфурту давне 1968. године и прати главне ликове више од тридесет година. Три мушкарца, потпуно различита: бизнисмен, сликар и адвокат воле исту жену, Ирену Гундлах. Она је супруга, муза и љубавница. Све их спаја једно уље на платну, женски акт на степеницама (Иренин), које је подједнако важно и сликару и наручиоцу слике. Главни јунак, млади адвокат добија необичан случај да заступа сликара који потражује назад слику од купца, јер сматра да је он намерно уништава. У међувремену Ирена постаје толико фатална младом адвокату да он након три деценије одлучује поново да је пронађе, чак у Аустралији. У старој и болесној Ирени наратор види ону младу и живахну жену коју је некада волео, и опет је воли, али овог пута другачије. Од три мушка лика само је адвокат спреман не трајну промену која му доноси испуњен живот, а она је последица поновног сусрета са Иреном. Друга двојица јунака остају у својој нарцисоидности и самодовољности.
Шлинков нови роман је прича о љубави која има снагу да трансформише живот без обзира на године и зато се чини свевременом и за све генерације.