ЗАКОН ЏУНГЛЕ, АГРЕСИВНОСТ КОД БИЉАКА, ЖИВОТИЊА И ЉУДИ
Агресивност означава трајнију особину или стање личности да се према својој ближој и даљој околини односе непријатељски и разорно. Агресија је манифестација тренутка, а агресивност црта или карактеристика личности. Без обзиора што је агресивност свевремена особина понашања људи, биљака и животиња, психологија се све до Првог светског рата мало бавила агресивношћу, а ако ју је и разматрала, о њој се говорило и писало као облику инстинкта, са уским сегментом понашања и ограниченим дометом, слично као у питању агресија у животињском свету. Попут других научних дисциплина, и психологија је била неспремна за предвиђање агресивности великог замаха, која је изненада захватила европска друштва почетком двадесетог века, а затим се проширила и на друге континенте. У издавачкој продукцији Србије, мало је публикација које презентују агресију и агресивност на занимљив начин који је разумљив и пријемчив савременом читаоцу.
Научно-популарна књига ЗАКОН ЏУНГЛЕ : Агресивност код биљака, животиња и људи коју јенаписао Жан-Мари Пелт у сарадњи са Франком Стефаном, убрзо након изворног издања 2003. године, у едицији Круг, Геопоетика објављује прво српско издање 2005. године – превод са француског Роберт Ракочевић. Насловизворника: Jean-Marie Pelt avec collaboration de Franck Steffan : La Loi de la jungle L’agresivite chez les plantes, les animaux, les humains.
Аутентична посвета се састоји из три параграфа и својеврстан је лајт-мотив ове необичне социолошке студије која истражује агресију, али истовремено и љубав која побеђује свако зло. Посвећена је жртвама агресије и ратова те је у том циљу неопходно цитирати део текста: „На јавним местима, у саобраћају, као и код великог броја парова, нема више ни најмањег знака дружељубивости, ни најмање радости живљења. Наместо тога, свако од сваког подозрева“. Садржај је подељен у три идејно-тематске целине: Књига прва : Биљке. Свет без шефа ; Књига друга: Животиње. Мудро регулисана агресивност ; Књига трећа: Људска друштва између рата и мира.
Уводна прича Уместо предговора има поднаслов Један обичан дан. Клод и Вивијен су инкарнација наших живота, обичних и необичних и на оригиналан начин уводе читаоца у причу о агресији и агресивности. Клод, директор људских ресурса, прводилац користи интернационалну скраћеницу која се односи углавном на латинске изразе и никада се не пресловљавају на ћирилицу. Свакодневно се сучељава са економским предаторством и то осећање чини га неспокојним на јави и у сну. Огромна је његова љубав према делфинима, али, с обзиром да су делфини месождери, тужан је и машта о неком хуманијем свету. Иако је на последњим изборима гласао за еколошку партију, ништа се од тада није променило. Вивијен је поред њега, али страх и даље постоји.
С обзиром на тежину и изузетну сложеност теме у којој се преплићу и додирују неколико научних дисциплина (социологија, религија, психологија, биологија, екологија, филозофија…), акојом се аутор крајње стручно и посвећено бави, уочљив је богат фонд речи које је преводилац зналачки одабирао.С обзиром да се у књизи налази ивелики број страних речи и мање познатих израза из биљног и животињског света те, сходно и садржају, такав језик и стил писања није пријемчив широкој читалачкој публици. Тематика је сама по себи изразито сложена, али су аутор и преводилац успели да стил приближе савременом образованом читаоцу који има интересовања за законе џунгле.
„…На родитељима дакле остаје задатак да шире и васпитавају своју децу, те да уз посебан опрез прате програме којима се она напајају. Ради се, истина, о тешкој одговорности, која их приморава да без престанка бде над оним што њихова деца гледају и конзумирају. А како би олакшање они осетили када би се производња или пренос насиља на платну и телевизији ограничио на самом извору! Јер, како умањити свеприсутно насиље ако не једном правом културном револуцијом која у први план ставља вредности попут поштовања, толеранције и солидарности. Можда ће до тога доћи сутра? Културе се одиста мењају и сутра ће свакако бити друкчије него данас…“
Закон џунгле, агресивност код биљака, животиња и људи у потпуности остварује свој циљ. Пажљивим ишчитавањем њених страница, читалац схвата да је Жан-Мари Пелт, рођен 1933. године у Рофемаку, у Лорени, француски ботаничар и еколог, изврсни зналац проблематике која је још увек тајновита, непредвидљива и недовољно истражена. С обзиром да је све на Земљи непрестано сучељавање, родитељи, наставници и ученици, би требало да уче и науче како се сачувати и заштити од најстрашнијег облика агресивности – оног које је усмерено на самог себе и своје ближње. Човек је део природе у којој, хтео то признати или не, владају закони џунгле.
Милица Баковић