Верослав Ранчић је познати драмски писац, филмски и телевизијски стваралац, новинар и књижевник. Објавио је више романа за младе: Тринаестогодишњаци, Детињство младости, Крени, крени, Муња, Роберт, Лујка и Последњи ноћник итд, а четири његова романа су била прави хит у југословенском издаваштву – Фаустов рулет, Контролисана јавност, Инцест –мук у паклу и Српски рулет. Након великог успеха романа Коначна истина- Олга и Павле Карађорђевић између судбине и истине, из 2009.године, Ранчић објављује Убиство патријарха 2011. године у издању Дерете из Београда.
У овом узбудљивом трилеру који се бави искључиво фиктивним дешавањима: Разуме се, ово се није догодило…али то не значи да се не може догодити, приказано је време садашње, као и непосредна прошлост (последњих 50 година) у којем више ништа није свето, у којем је све могуће, па чак и убиство патријарха. Као грађу за свој роман, Ранчић је посегао за чињеницама које су се одиграле у оквирима Српске Православне Цркве (педофилија, батињање штићеника рехабилитационог центра у којем се лече зависници од дрога, па чак и убиство…).
Млада, талентована новинарка телевизије Импулс, Петра, прва је и последња која је интервјуисала новоизабраног патријарха Александра. Након тога добија анонимну дојаву да је патријарх непосредно пре устоличења убијен. Само неколицини људи из истраживачког новинарства и органа реда је стало до правде и истине и на том путу их ништа не може зауставити. Писац полако открива мотиве и пажљиво уводи читаоца у свет романа, трудећи се да остане доследан до краја.
Ликови патријарха Александра и његовог пратиоца Мислава брижљиво су грађени. У борби земаљског и божанског у човеку, у борби добра и зла, у борби човека са самим собом… главни јунаци Ранчићевог дела суочавају се са питањем Има ли Бога? Позадину романа Убиство патријарха чини свет Злочина и казне, а и један од главних ликова се често позива на Достојевског. Злостављање, корупција, убиства, злочин као такав…незаобилазне су теме овог романа.