Роман турског романописца, есејисте, преводиоца Тахсина Јуџела (1933), Пророкових последњих пет дана написан је још 1990. године и прати судбину Рахмија Сонмеза, занесеног левичара, марксисте, убеђеног револуционара који се за прво кроз поезију борио за неку другачију Турску последњих пет деценија, да би његов глас после женине смрти сасвим утихнуо.
Два нераздвојна пријатеља са студија Фехми Гулмез и Рахми Сонмез звани Пророк на студијама су веровали у исте левичарско марксистичке идеје, да би Фехми касније те идеје напустио, посато богат и успешан капиталиста, заувек остављајући марксизам за собом. Занесењак и усамљеник, Пророк, потпуно веран супрузи и после њене смрти, никада није изашао из својих деценијских заблуда о победи левице и промени тока историје у коме ће радничка класа живети боље, презирући капитализам и нове богаташе.
Док су левичари хапшени и убијани током владавине три војне хунте од 1960. до 1990. године, док је војна власт мучила и ликвидирала све оне које је сматрала претњом по државни поредак, Пророк је живео усамљено чекајући полицију да дође по њега. Чудећи се што је заборављен гајио је кћер а после и унука непрестано ишчекујући освету војне власти. Његов живот се из корена мења када полиција дође по његовог унука оптужујући га за тероризам. Пророк креће у осветнички поход, водећи унутрашњу борбу да ли да употреби унуково оружје и да ли је оружана борба исправна наспрам његових убеђења о мирном преокрету историје преко проповеди и писања поезије.
Изузетан приказ новије историје Турске Републике добијамо из пера веома талентованог и цењеног писца Тахсина Јуџела. Историја, политика, војни пучеви, диктатура, хапшења неистомишљеника, одсликавају педесетогодишњи период новије турске историје уз непрестана подсећања на поезију прогоњеног песника, чувеног левичара, Назима Хикмета. Занесени Пророк ставља свој живот и своја убеђења у службу промене тока историје, трагично завршавајући једну епоху и једно суморно време остављајући читаоца да саосећа са његовим заблудама и жали над промашеним идеалима.
Душица Брковић