ЗОРАН В. МОМЧИЛОВИЋ
П О С Р Е Д Н И К Г Р Е Ш Н И М А : роман
(Прокупље : З. Момчиловић, 2011. – 256 стр. – (Библиотека чудесних романа)
Зоран В. Момчиловић, на основу годишњих и полугодишњих анкета Народне библиотеке Србије. један је од најчитанијих српских писаца од 2005. до 2011. године. До сада је објавио шест романа: Монахиња (прво издање под тим називом, а друго и треће под називом Нова монахиња), Цвет Росине липе (прво издање под тим називом, а друго под називом Роксанда), Моја туђа деца, Господски парк, Бела Рада и Памучна поља.
Посредник грешнима, роман из три дела (први део се сатоји из двадесет и четири поглавља, а други и трећи је својеврстан епилог) чија се динамика гради на контрастима: ислам и хришћанство, рационално и ирационално, нормално и болесно, комунистичка идеологија и одрицање од ње, сарајевска средина и мала средина надомак бугарске границе, истинска љубав и телесна страст… Момчиловић једноставним, али језгровитим стилом проблематизује питање греха, покајања и испаштања, непредвидивост људске судбине, покушај да се судбински усуд преусмери јер у онострани свет треба отићи мирне савести…
Нарација обухвата време од неколико деценија после Другог светског рата, а радња се највећим делом дешава у варошицама на југу и северу Србије, у Босилеграду и Достановцу… Глави јунак је Музаферим Спахић, видовита Анка (Музаферимова ученица) и аутор, али ту су и близнакиње Даница и Надица (кћери месног свештеника Пауна и попадије Илинке), Сигман који има моћ прорицања судбине, Ратко Јагличић, отац Аврамије у манастиру Саратово… Спахићева судбина одређена је архетипом рано преминуле мајке Мерхлете, а одсуство љубави у детињству условљено породичном трагедијом, пресудно је за његов усамљенички и протраћени живот те је роман филозофско-психолошко праћење тока свести, непрестано понирање у себе и трагање за сопственим идентитетом…
Музаферим безусловно служи партији и комунистичкој идеологији… У наступу љубоморе убија Ратка, али нема храбрости да се суочи са последицама… Иако га Даница никада није одала, он нема слободу и унутрашњи мир. Али, стварну слободу немају ни они који служе поретку и традицији.
Музаферим Спахић (касније Спајић) је читав живот проживео у страху, бекству, удаљен од Данице, своје једине љубави, али и у незнању да је између њих остао трајни неспоразум који ће прекасно сазнати и разрешити. То је Ратко, њихов тридесетшестогодишњи син, кога Анка, која у међувремену постаје архитекта, доводи Музафериму пред упокојење.
„Роман иначе има и неке одлике трилера, чак и пикарског романа, мада по свим карактеристикама остаје роман лика јер у целини прати развој и судбину главног протагонисте Музаферима који од успешног амбициозног комунистичког комесара постаје резигнирани скептик који искушенички настоји да докучи смисао казне…“ записује, између осталог, мр Милица Јефтимијевић Лилић у поговору Грех као мера и покајње као пут.
Насупрот злу је добро, насупрот лошем човеку, добар човек. Грешан човек има за посредника човека испуњеног добрим намерама који су посредници за очишћење грехова. Неспорно, Посредник грешнима разрешава увек присутне етичке и метафизичке дилеме те искри веру у човека и православље.
Милица БАКОВИЋ