У свом најновијем роману „Попис“, Ерланд Лу, сада већ култни норвешки писац, нарочито омиљен међу млађом генерацијом, обрађује тему положаја песника и уметника уопште у данашњем времену као и сврху и домет књижевне критике.
У Луовом десетом роману приповеда се о неколико дана у животу песникиње Нине Фабер након објављивања њене нове збирке „Босфор“. Никада довољно читана, нити призната песникиња, нарушена неуспехом, егзистенцијалним и проблемима са алкохолизмом, на себи својствен, опрезан начин била је солидан лиричар, али никада довољно у истом такту с усиљеним политичким тоном оног времена. Тако се сматрало седамдесетих година, док је јунакиња још била млада, а њена повратничка збирка поетских варијација доживљава још тежу судбину: неколико дневних новина и часописа донело је веома негативне критике и књижевно вече у њену част бива отказано. Нина Фабер креће да се освети, на почетку непланирано и ненамерно, а у наставку врло гневно.
Низ епизода (етапа) пуних алузија, метафора, алегорија и хумора доноси опис необичних ликова и ситуација. Међуљудски односи приказани су врло слојевито, па кроз психичко, ментално и егзистенцијално посрнуће главне јунакиње Нине посредно судимо о културном миљеу уопште (запослени у Дому књижевности, продавац и менаџер у књижари, књижевни критичар).
Одлични Лу веома динамично приповеда остајући веран свом стилу, огољеном и без много описа. Кратке реченице проткане су хумором и иронијом на рачун друштва, али и појединца који у датом времену и окружењу не може да се оствари и у чијем су животу многе ситуације доведене до апсурда.
Веома упечатљив лик главне јунакиње, Нине Фабер, симпатичне губитнице на сваком пољу, веома ћемо лако разумети и заволети баш као што волимо питку и лако читљиву прозу једног од најпопуларнијих писаца данашњице, Ерланда Луа.
Марија Радуловић