Дела савременог аутора Владимира Кецмановића изазивају велику пажњу како читалаца, тако и критичара. Аутентичан стил писања, кратак израз и оригиналан говор поднебља које аутор бира за тему, чине сваки његов роман лако препознатљивим и упечатљивим.
Најновији роман „Осама“ награђен је Андрићевом наградом. Прва асоцијација на наслов романа могла би бити усамљеност, отуђеност, чиме се роман у суштини завршава, али у средишту радње је прича о мешовитом браку и умишљеном Осами бин Ладену.
Свој суд о роману „Осама“, Владимира Кецмановића дао је увек скроман, а толико надарен и делотворан, Емир Кустурица: Нови роман Владе Кецмановића је дјело које можемо сврстати у жанр књига `отворених вена`. Писан је језиком његовог дјетињства, говором у коме су изостављени вокали и гдје се значење ријечи губе у бујици страсти и осјећања која ауторове јунаке воде кроз снажне заплете… Диван примјер! Српски писац трансцедентира језиком босанских муслимана – храбро поштовање комшије и меланхолично познавање касабе. „Осама“ је тријумф Кецмановићевог човјекољубља.
Дакле, живот у касаби је тема Кецмановићевог романа, који се као модерна верзија пореди са „Проклетом авлијом“. Међутим, за разлику од Андрићеве касабе, упаковане у дуге реченице, Владимирова касаба нема много речи, али су оне, као и у свим његовим претходним романима ефектне, оригиналне, сложене у чаршијски говор, што књизи даје посебност.
Кроз причу о мешовитом браку, каквих је на просторима бивше Југославије било много, дотакнуто је ново доба, нова „проклета авлија“ скоројевића и помахнитале омладине која у потрази за новим животом губи додир са реалношћу а искривљене вредности попримају карактер узвишених. Ову потресну, а у исто време, причу пуну духа и хумора, приповеда стари муслиман из Босне, који након ратова и распада Југославије живи у проклето досадној Америци. Окосницу његовог приповедања чини син из мешовитог брака, који се потпуно помућеног ума поистовећује са Осамом бин Ладеном…