Верни читаоци Гордане Ћирјанић, реномираног приповедача, знају шта могу очекивати од њеног новог романа, знају да се она храбро и одлучно упушта у за њу нове теме, још недовољно расветљене појаве у савременом друштву које носи многе изазове са којима појединац мора да се избори. То је био случај и у њеном претпоследњем роману Оно што одувек желиш, овенчаном НИН-овом наградом, у коме се бавила утицајем медија на појединца. Зато је помало чудно да се у свом последњем роману Мрежа она бави више него експлоатисаном темом засићења градским животом и бегом из цивилизације у природу. Али већ на самом почетку романа, читалац схвата да толико израбљивана тема не мора подразумевати стереотипе. Роман започиње апокалиптичном сценом потреса, рушења намештаја у стану у коме седе актери романа који су, као и сам читалац, затечени неочекиваним догађајем. Тако писац на веома вешт начин уводи читаоца у средиште приче. Читаоцу је одмах јасно да је реч о зрелом писцу са изузетним приповедачким умећем.
Већ у првом поглављу писац нас суочава са једном од кључних тема којом ће се бавити у роману- темом сујеверја. Соња, главна јунакиња романа, сеоска учитељица, бива опседнута страхом од непознатог, од магијских радњи којима је изложена, преселивши се из престонице у не тако забачено село у коме се такве ствари још увек дешавају.
Из поглавља у поглавље развија се драма између двоје интелектуалаца које спаја љубав, упркос великој разлици у годинама. Прецизно и ненаметљиво, понекад једним детаљем, писац предочава читаоцу сву сложеност међусобних односа главних јунака, чија је психа рањива, што у контексту дубоке кризе у којој опстају, постаје несавладива препрека за њихову срећу.
Алкохолизам као болест из које нема повратка за Марка, пензионисаног новинара, и Соњина опседнутост магијским силама само су наговештај поремећених вредности у друштву које, након вишедеценијске кризе, пати од мањка људскости. У таквом друштву се мера блискости са пријатељима своди на учтивост, а менталитет велеграда своди се на малограђанштину за коју је све што се дешава изван престонице недостојно пажње.
Радња у роману се одвија тако сликовито да читалац све време има утисак да гледа филм. Све до самог краја који је толико нагао, да је читалац затечен и пита се зашто је писац одлучио да ову надасве животну и упечатљиву причу заврши пре свог логичног краја.
Симболика у наслову романa је вишезначна- мрежа је понајвише саткана од тајних нити којима су повезани животи јунака, страха од необјашњивих сила које управљају њиховом успаваном свешћу, од стрпње али и наде да ће се зле чини, недокучиво, претварити у чудо рађања новог живота.