Живко Г. Павловић,  Церска битка; Колубарска битка I, II,  Глас цркве, Лазаревац, 2014.

 kolubarska

Ово су свеобухватна дела о ратној 1914. години која крцата низом изворних података дају континуирани преглед војних напора Србије током дела рата који је претходио одсудном повлачењу преко Албаније. Аутор је генерал војске Краљевине Србије, професор и управник Војне академије, и академик Српске краљевске академије Живко Г. Павловић. Може се рећи да је генерал Живко Павловић овим књигама ударио темељ српској војној историографији о Великом рату. Пошто се он силом прилика налазио на најодговорнијим положајима, у врху српског ланца команде, ова дела имају непролазну изворну и научну вредност.

Павловићев метод и приступ стоје на ивици мемоарског и аутобиографског, али он свој лични утисак одваја од хладнокрвне анализе искусног војника и историчара. Павловићев исказ је веран и поуздан, заснован на прецизној и јасној анализи ратне докуменатације. Већ деценијама се повремено може чути мишљење да је генерал Живко Павловић један од најзаслужнијих појединаца за победу српске војске на Церу и Колубари. Међутим, вођен изразитом војничком скромношћу он то никада није истицао. Као најближи сарадник начелника Штаба врховне команде војводе Радомира Путника, био је задужен за спровођење у дело његових наређења. Услед болести због које је Путник био принуђен да води рат из болничког кревета, Живко Павловић је морао да преузме одговорност у неким критичним тренуцима. За неке кључне одлуке које је донео суштински није ни имао овлашћење, али ситуација на фронту је тако налагала. Постоји чак и озбиљна контраверза чија је у ствари била идеја да се предузме одсудна контраофанзива на Колубари. Тај изненадни противнапад је био саставни део ратног плана који су осмислили начелник генералштаба Путник и његов помоћник Живко Павловић. По таквом тумачењу, генерал Мишић је само Павловићеву замисао преточио у одлучну победу над аустро-угарском армијом.

У сваком случају, годишњица почетка Првог светског рата је прилика да се ода признање и реафирмише дело једног од највећих војих теоретичара у српској историји.

 

4. новембар 2014.                                                                              Мирко Дрманац