Све заправо указује да се у бесконачној даљини двије паралелне праве спајају у Богу.
Након „Лутајућег Бокеља“ и „Пругастоплавих сторија“, Никола Маловић и у новој књизи „Једро наде“ пише о Медитерану. Радња овог романа прати Николу Смекију, који се из Барија у Италији враћа у Пераст, град својих предака, да би поново покренуо и оживео традиционалну производњу морнарских мајица. Главни лик је амбициозни модни индустријалац који се сусреће са сликом барокног, наутичког, војног и модног Пераста кроз историју. „Једро наде“ је својеврсни омаж овом градићу у Боки, који је политички одвојен од Котора, са приморским начином живота и са бројем рана колико је и таласа било. Маловић у причу уводи и два женска лика, обе Марије, које ће, свака на свој начин одиграти веома значајне улоге. У ткиво романа уткана је оштра друштвена и политичка критика садашњег тренутка, али и љубавна прича која не познаје обале, већ претпоставља пространства. У једном од најлепших залива на свету, где најлепше миришу цитруси и зује пчеле, у садејству васионе и мора одиграће се љубавна прича какву континенталци могу само да замисле.
У овом богатом, слојевитом и другачијем роману аутор приповеда о историјском развитку морнарског дезена који је много више од глобалног бренда. Плаво-беле пруге аутор доживљава као јединицу стила свеприсутног поморског култа, модни мит, али и оличење сексуалности. У причу о овом феномену уплетена је историја Боке, Пераста, Колумбо, откриће Америке, Јевреји.
Ауторова загледаност у пругасто-плава небеса делом је и демократска амбиција да мајицу одјене што већи број људи, јер сви могу носити морнарску мајицу. С друге стране, она је симбол баш овог нашег времена, ере рата, јер је мајица на пруге војничка, и – што никако не треба ставити у други план – мученичка.
Никола Маловић је добитник признања „Борислав Пекић“, „Лаза Костић“, „Мајсторско писмо“, „Лазар Комарчић“ и Октобарске награде града Херцег Новог, а превођен је на руски, енглески, пољски и бугарски.
23. септембар 2014. Марија Радуловић