Малала Јусафзаи данас има 17 година. Деветог октобра 2012. године на ову храбру девојчицу која се залагала за школовање вршњакиња у Пакистану пуцали су талибани. Једва је преживела рањавање, а у њено спасавање били су укључени пакистански и британски лекари и сам државни врх. Светска јавност са зебњом је ишчекивала резултате овог гнусног атентата. После опоравка Малала се није вратила у родни град Мингаору и идиличну долину Сват, са породицом је морала да напусти земљу. Нада се ипак повратку „јер никоме не би пожелела да га отргну из земље коју воли“.
Прошле године била је један од кандидата за Нобелову награду за мир. Није је добила, али, на срећу, Нобелов комитет је није заборавио, највеће признање за мир добила је протекле недеље и постала најмлађи лауреат.Правда је задовољена. Малала Јусуфзаи је ван светских игара, она и њене другарице нису имале право ни на обичне, дечије игре. Малана се побунила против таквог поретка, обичаја, неправде.Свој живот „ставила“ је у књигу, сведочи јавно како је тешко бити девојчица у неким земљама, бити без права на писменост и образовање, слободно кретање. Књига „Ја сам Малала“ постала је одмах бестселер, земље се утркују ко ће пре превести ову потресну савремену причу. Малала је стварна личност, њена исповест је истинита, није плод пишчеве маште и фикције. То је слика света у коме и ми живимо и ћутимо над болом других. Иако свакога мора да узнемири судбина ове пакистанске девојчице, предлажемо да је прочитате. А онда изаберите страну.
Борба мале Паштунке за описмењавање и права женске деце да похађају школу месецима су пуниле странице светске штампе.Уз помоћ оца учитеља Малала је говорила на скуповима, давала интервјуе, путовала, говорила оно што други нису смели. Била је храбра, штит прогресивним припадницима свог народа, барјактар новог времена у коме се гледање телевизије подразумева као и коришћење компјутера и интернета, док њене вршњакиње нису имале право ни на оловку. Својим деловањем навукла је гнев талибана који хоће да жене наставе традицијску покорност и неписменост, остану у оквиру куће и у власти мушкараца. Армија талибана свим силама устремила се на недужну дванаестогодишњакињу. Пуцањ у Малалу био је пуцањ у напредак, промене, просвећеност. Слике овог трагичног сукоба добра и зла обишле су свет, биле ударна вест у медијима, али, нажалост, свет после овог злочина није постао бољи. Малала је само једна од многих девојчица којима је отето право на живот. Равнодушност према туђој патњи се наставља, Малала има свуда око нас, само је питање желимо ли да их видимо.
Малала живот дели на пре и после талибана. Она је право на образовање све деце подигла на глобални ниво, о томе је говорила и у Уједињеним нацијама. Али Малали не треба само да се дивимо, Малалу треба подржати, борити се с њом за бољи свет. Малалина аутобиографија је више од тога, позив да тај свет учинимо лепшим и праведнијим. Малала Јасафзаи је Ана Франк наших дана. Ако свет није ништа учинио за спас Ане Франк, прилика је да се искупи, да настави Малину борбу да девојчице иду у школу, имају право да уче и слободно се крећу.
Даница Оташевић