Радован Бели Марковић, Госпођа Олга, Evro Giunti , 2010.
…Памет је теке бедна уштеђевина, скомрачки закинута од бесцен-блага сопствене лудости…
Скоро да бисмо смели да ову мисао изречену језиком “старога премера“ Радована Бели Марковића, схватимо и као закључак при крају његовог најновијег дела “Госпођа Олга“.
Реч је о петом роману из “Ваљевског циклуса“ Радована Бели Марковића, кога чине још и “Кнез Мишкин у Белом Ваљеву“, “Девет белих облака“, “Оркестар на педале“ и “Кавалери старога премера“. Истовремено, реч је о роману о коме се ових јануарских дана у јавности говорило као о озбиљном претенденту из најужег избора за НИН-ову награду за роман године.
Дело у коме читалац упознаје госпођу Олгу Аронијан,“пребогату удовицу ћудљивог штелунга“, уствари је слика Ваљева у предвечерје Другог светског рата. Улицама овог предратног града необични ројеви мува обрушавају се на места којима се крећу несмирене душе кнезова и војвода, али и обичних људи из народа. Тим улицама некоћ се шетала и врло чудна (више чудна него отмена) госпођа, чији су шешири и високе штикле суграђанима деловали истрошено, и као са другог света. Иако ће се врло брзо, баш на том другом свету, придружити свом мужу, некада богатом трговцу Анибу Аронијану, многи писци, судије и лекари проћи ће кроз њен салон. Њен гост биће и Никола Калабић, “ћудљиви геометер и оглашени четник-комита“, коме се госпођа Олга веома допадала и која је на те симпатије, бар у јавности, прилично негодовала…
Ти последњи дани мира у Ваљеву, где се срећу живи људи и утваре многих несмирених душа, представљају позорницу на којој ће врло брзо почети сурови први чин трагедије Другог светског рата у Србији.
Радован Бели Марковић један је од најпознатијих савремених српских прозних писаца, који је за своје романе и приповетке награђиван бројним наградама и чија су дела превођена на немачки, енглески, украјински и македонски језик. Стални је члан-сарадник Матице српске, и члан српског PEN центра.
Дубравка Илић