Ово је моја прича. Прича истинског џелата, који је ликвидирао истинске људе у истинској револуцији, верујући у истинску правду и истинско добро, разочаравши се у истински лажне револуционаре.
“Џелат”, деби роман познатог социолога, публицисте, издавача, директора “Службеног гласника” и личности познате са политичке сцене Србије, Слободана Гавриловића је потресна књига о злу и тортури који су мотивисани влашћу, религијом, страшћу или политичким убеђењем, а пре свега, ово је књига о злу у човеку који је окружен насиљем.
Слободана Гавриловића је читалачка јавност упознала као писца и приређивача књига о Живојину Павловићу, српском Солжењицину, који је 1940. године објавио књигу “Биланс совјетског термидора” o Стаљиновим злочинима у Совјетском Савезу. Ово је роман о његовом крвнику – Видану Мићићу из села Злодола код Пожеге кога је аутор Гавриловић упознао бавећи се судбином Живојина Павловића.
Заснован на истинским казивањима и веродостојним документима који су сазревали готово 30 година, роман “Џелат” је добио облик застрашујуће исповести човека који је као партизански џелат и верни слуга Тита и Партије својом руком убио више од 2000 људи, углавном Срба, све у име наводне идеје и правде. Главни лик, Видан, отворено, јасно и потресно описује мучне догађаје из Другог светског рата и послератног периода у којима је као партизан и припадник Озне учествовао. Након обављеног џелатског посла, Видан Мићић се пензионисао и мирно живео у свом завичају као узгајивач цвећа. Никад се није кајао јер је убијање схватао као задатак који је морао да се обави. Његов посао је био да буде џелат. Ипак, имао је потребу све да исприча. Стари су говорили да у сваком злу има добра? Које је добро у мом злу ? пита се Мићић.
Српска књижевна критика је роман “Џелат” изразито позитивно оценила као роман који нас враћа традицији пекићевско-селимовићевско-андрићевског типа. Структура романа је модерна са документарним исказима из области историје, антропологије, етике, филозофије. Две хиљаде година злочина, од Калигуле, па до данас је само историјски контекст у којој је смештена Гавриловићева прича о крвнику Видану.
Роман “Џелат”, објављен 2012. године у издању “Албатрос Плуса” биће представљен и чачанској публици 7. фебруара 2013. године у Галерији Народног музеја у Чачку од 19 часова у организацији чачанске библиотеке, јер како каже Б. Брехт: Доброчинство треба урезати у бронзу, а неправде по ваздуху да се никад не забораве.
Марија Радуловић