Смокве и чемпреси у планинама некадашње Персије на локалитету Лабраунда, чине окружење у коме млада Енглескиња Вивијен Роуз Спенсер, археолог на почетку каријере, открива лепоту прве, само наговештене љубави, али и Зевсов храм, што је неочекивани успех за почетника. Она је и главна јунакиња романа „Бог у сваком камену“ Камиле Шамси, енглеске ауторке рођене у Пакистану, чија су дела „Картографија“ и „Разбијени стихови“ освојила награде тамошње Академије књижевности. Читаоцима на српском језику представила се 2010. године романом „Спаљене сенке“.
Када јој отац, угледни лондонски доктор Спенсер, дозволи да коначно опроба знања стечена на студијама археологије и египтологије, и да на позив његовог пријатеља Тахсин-бега, отпутује у Турску, Вивијен Роуз одлази са детињим осећањем поноса због самосталног путовања, не слутећи да ће јој пут у истраживање прошлости, одредити и одузети будућност какву је желела. Занос због открића Зевсовог храма и из далека наговештених, а слатких као смоквин сок, осећања Тахсин-бега према њој, грубо ће прекинути Први светски рат, који већ увелико бесни над Европом тог касног лета 1914. године. Посредством енглеске амбасаде и на захтев својих родитеља, путује кући у Лондон, убеђена да ће се једног дана вратити у Лабраунду са човеком кога воли, а као залог носи његову просидбу на растанку: „Кад се рат заврши, Вивијен Роуз.“
На другом крају света, млади Кајум Гал, у Британској индијској војсци креће у рат, у коме губи око, и враћа се 1915. године кући возом у Пешавар. У истом возу ће се наћи и Вивијен Роуз, која се после једногодишњег ангажовања на неговању рањеника у болници у Лондону и неочекиваног сусрета и разговора са службеником Ратне канцеларије враћа на Исток, како би нашла траг до вољеног човека. Свог кратког сусрета са Кајумом сетиће се петнаест година касније, када им трагични историјски догађаји поново укрсте путеве, који Вивијен Роуз неће одвести у жељену будућност.
Ауторка речима слика и преплиће далеку прошлост и тренутак у коме њени јунаци живе, а читалац као на биоскопском платну прати и њихове животе и историјске догађаје, који су неодвојиви, иако их раздвајају векови. Читалац ће на крају романа схватити да ли је и колико Вивијен Роуз у праву, када на почетку приче и у тренуцима заноса, дрхти над тим осећањем: „…Постоје одломци времена у које човек уђе непогрешиво сигуран да ће му заувек задржати известан редак сјај, да ће блистати сјајније кад се разочарања прилепе на живот…“.
Дубравка Илић