БИБЛИОТЕКА НАЈВЕЋЕ ЉУБАВИ, (Београд: Књига комерц : Политика Базар, 2006-2007)
Када би Бог човека који мрзи, ставио и у рај, њему би као таквоме рај био пакао.
Старац Силуан
Десет аутентичних љубавних прича које су истински и прави живот живе у својој бесконачности. Само узајамна и несебична љубав даје достојанство и једнакост у вољењу. Љубав је божанско добро и вечна тајна те да нема љубави, не би било ни уметности…
Библиотека Највеће љубави у десет књига које је са енглеског језика превела Александра Ковачевић, исповеда и приповрда љубав десет изузетних људи предодређених на славу и успех, али и на драму и патњу: Данкан и Јесењин (Дајана Моузли), Наполеон и Жозефина (Жаклин Ф. Деместр), Кенеди и Мерилин (Мелвин Хендерсон), Достојевски и Григоријевна (Константин Колчак), Дајана и Доди (Патриша Дикинсон), Тејлор и Бартон (Гленда Мекендрик), Александра и цар Николај (Хелена Баркашов), Бајрон и Керолајн (Ида Голдвотер), Шопен и Санд (Сузет Ришар), Бекол и Богарт (Џими Карсон). Књиге су мањег формата, у чврстом повезу и невеликог обима (око 200 стр).
Биографије славних и успешних људи у било које време и на било ком простору су својеврсни романи. Њихов емотивни живот инспирише и занима бројне читаоце те се те странице непрестано читају и ишчитавају.
„Не постоји на свету тако бучна, тако безумна, тако луда и необуздана љубав каква је била она између Исидоре Данкан и Сергеја Јесењина…“ – почетак је биографског романа о суманутој, неприкладној, бунтовној страсти која је обузела ово двоје уметника на почетку прошлог века.
„…Ана Григоријевна, последња љубав и жена Ф.М. Достојевског, остала је до смрти верна своме мужу. Оне године када је он умро имала је свега 35 година и двоје мале деце, али време је за њу стало. Више ниједан мушкарац није ушао у њен дух и тело…“.
Бајрон је знао да Керолајн „очекује од њега да буде бајронски а не Бајрон; причао јој је о проклетству које прати његову породицу, о Гордонима, о Злом лорду, смрти која је сустизала сва бићс вољена од њега, о мајци и пријатељима умрлим у току једног месеца, о свом каменом срцу и лепим Оријенталкама. Она га је гледала са дивљењем и налазила да је сасвим друкчији од Виљема Лема; и тако леп“…“.
Брак између Елизабет Тејлор и Ричарда Бартона није потрајао… „Растајали су се и поново састајали и венчавали. Нису могли једно с другим, али ни једно без другога… Као две несрећне половине душе које се стално муче пијанствима и безразложним свађама, измучени до краја грижом савести што су двоје најсрећнијих људи на свету. На крају их је та грижа раздвојила. Нису знали ни да издрже ни да сакрију срећу. Ни од публике ни од Бога…“.
„…Такав је живот. Два бића су, једно за друго, оно што је најдрагоценије на свету, али и навика има свој огроман удео у тој свакодневној заједници. Ако их пресадите, ако их удаљите једно од другога, она ће ухватити корена у новој земљи. Кад се некоме каже све, не може му се говорити о ситницама, те настаје ћутање. Може се са жаљењем замислити како се, на тим степеницама у улици Вил-Евек, Сандова и Шопен удаљавају, одлазећи свако на своју страну да се више никад не врате…“.
Библиотека Највеће љубави у свих десет књига документовано потврђује да је чиста љубав најлепши сан живота. На срећу, увек се рађа и има одлике вечности јер брише сећања почетка и страхове краја.
Милица БАКОВИЋ