Традиционално вече добитника Дисове награде прати и изложба о његовом животу и делу. Да представи и приближи чачанској публици овогодишњег лауреата Томислава Маринковића потрудила се Милица Баковић изложбом „Изнад пролазности“ коју прати каталог „Необичан живот“, а која је отворена испред Одељења за одрасле читаоце.
Осим плаката на којима су фотографије и одабрани цитати који указују на животни и стваралачки пут Томислава Маринковића изложбу чине и песничке збирке, антологије, часописи и листови и као и књижевна критика у књигама и периодици.
Изложбу чији је графички дизајнер Миленко Савовић отворио је 27. маја 2016. члан жирија за Дисову награду, Ђорђе Деспић, који је између осталог рекао: „Правећи отклон од великих идеолошких тема, ова лирика бива окренута свакидашњици, тзв. „малим стварима“, као што су игра дечака са прутићем и веверица у парку, последице невремена и запуштени вагон, привлачност сунцокрета и витлање кошаве. Но, као и свака ваљана поезија, и ова подразумева уметничку транспозицију стварности, односно тежњу песника да доживљај конкретног, чулног света сублимира, и подари му метафизичку и симболичку димензију. Заједно са још неким песницима који деле сличну поетичку оријентацију, од којих треба поменути једног Николу Вујчића и Живорада Недељковића, или Ибрахима Хаџића, рецимо, Маринковићева поезија представља поетизацију свакодневног и маргиналног, то је утишана и ненаметљива окренута ослушкивању себе, али и природе“.
Изложбени плакати садрже и цитиране делове интервјуа, попут интервјуа „Наше време презире сваки смисао“ из „Вечерњих новости“ из марта ове године који описује Маринковићеву реакцију на вест да је добио Дисову награду: „Пишући поезију никада нисам имао на уму признања и награде, сву наду сам полагао у смисао онога што пишем. Почаст која ми је указана додељивањем Дисове награде доживљавам као пламичак који ми јасније осветљава пут којим сам кренуо. Један савремени француски писац је рекао да је најбоље према наградама односити се као према цвећу покрај пута. Његов савет је да цветове треба убрати и наставити даље. Ја бих додао: уз захвалност што расту такви цветови, и што су нам се, стицајем околности, нашли надохват руке.“
У изложбу „Изнад пролазности“ која је покушај да се стваралаштво Томислава Маринковића визуелно представи, публику је увела драмска уметница Рада Ђуричин песмом лауреата „Силазак у равницу“.
