Марко Шелић Марчело, књижевник и музичар, представник је младе генерације аутора која је стасавала 90-их година 20. века у „кући на промаји“ и ширила један нови реторичан музички жанр, реп. У ту нову врсту поезије Марчело је ушао 1997. године албумом „De facto” нудећи публици поезију пуну оштрине, горчине и става. Након албума „De facto” уследила су још четири студијска албума: „Puzzle shock“, „Трећа страна медаље“, „Деца и сунце“ и „Напет шоу“. Осим „књигоалбума“ „Напет шоу“ овај аутор је објавио романе „Заједно сами“, „Малтерего – књига прва: Рубикова столица“ и збирку објављених новинских чланака под називом „О људима, псима и мишима“. Шелић је уредник едиције „Дилан Дог“ у издавачкој кући “Весели четвртак” која је највећи домаћи издавач стрипова. Освојио је Награду ТВ Метрополис, Попбоксову награду, Награду за најбољег младог стрип есејисту итд. Члан је Удружења књижевника Србије од 2011. године.
Прегазивши одавно границе жанра из којег је потекао, Марчело је заједно са још педесетак врсних сарадника уобличио деветнаест песама на албуму “Напет шоу” и издао их у (до сада ретко виђеној) форми књиге са диском.
Овај „књигоалбум“ (музички албум и збирка савремене поезије) за кратак временски период је доживео шесто издање и огроман успех. Крајње неконвенционално конципирано, ово дело осим текстова песама и фотографија садржи кратке есеје које су потписали писци Давид Албахари, Михајло Пантић и Павле Зелић, редитељ Кокан Младеновић, афористичар Далибор Ђорђевић, рок критичар Петар Јањатовић, колумниста Дража Петровић, мировни радник Милан Цолић, психолог и психотерапеут Владан Беара и координаторка организације „Астра“ Елена Крсмановић.
„Напет шоу“ је тематски тешка и мотивски веома шарена збирка. Теме су разне: мито и корупција, риалити програми, кич, депресија, отуђеност, оговарање, купљене дипломе, мале плате, трговина људима, навијачке групе итд. За ово необично компоновано дело аутор каже да је риалити шоу, али онај коме није циљ одвлачење пажње од стварности, већ сама стварност. А да нас стварност не би одвела ни пут наде, ни пут очаја, потребно је бити у стању напетости, готовости, потпуне будности која је најдостојанственији облик бивствовања. Напетошћу једино можемо доћи до истине која се не залуђује ни надом ни очајем.
Марија Радуловић