На простору Балкана и бивших република Југославије самоникла су бројна друштва и песнички кружоци окупљени под сајбер кишобран назван „Друштво живих песника“. Поезија има своје место под капом небеском и не зна за границе, па се захваљујући друштвеним мрежама и језику остварује тврдња Бранка Миљковића да ће поезију сви писати. Интернет генерација повезала је Загреб, Чачак, Беч, Ријеку, а заговорници дигитал песништва од Ђевђелије до Триглава за неколико минута знају да је друштво увећано, или да је антологија сајбер лирике богатија за нову песму. Ни ова сајбер прича није могла без Чачана које је Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ препознала и уступила им за представљање завршно вече у оквиру овогодишње изложбе „Штампана реч“. Друштво живих песника наступиће у петак 26. фебруара у 19 часова уживо и путем скајпа у Галерији Народног музеја уз музичку подршку гитаристе Ивана Винића и перкусионисте Александра Алемпијевића. Боје поезије са лица места браниће: Љуба Стефановић Бабац, Спасоје Комненић Зис, Аница Новак, Жељко Топрек, Александар Алемпијевић, Никола Шипетић, Дејан Радовановић Роцко, а online Буба Swijetski, Сара Мрак, Лабуд Лончар, Јелена Стојковић Мирић и Антонија Падован. Поглед на Сајбер поезију даће Рада Каранац, социолошкиња.
Фејсбук група Друштва живих песника настала је 29. октобра 2012. године и намножила се на армију од више од 3.500 пратилаца. Ову својеврсну „Балканску поетску унију“ чине песници и љубитељи поезије. Група је 15. новембра 2014. отворила тромесечни поетски конкурс на слободну тему на коју је стигло 500 радова, а одабрано је 300 за објављивање. Најстарији учесник конкурса је из Загреба и има 88 година, најмлађи само 12. Песничко „чудо од детета“ је Милица Цикуша која пише зрелу поезију. Са интернета Друштво живих песника „сишло“ је на папир, па је током прошле године штампан зборник дигитал поезије са местом издања Чачак – Београд. Књига садржи истине које условно „мали“ песници свакодневно остављају на интернет адреси Друштва исписујући тако своје виђење старог и модерног, поезију као вечни човеков нагон за трајањем и пролепшавањем света.
А да је сајбер лирика огледало времена у коме живимо, и да песма на папиру и она на екрану рачунара има исту снагу, само што су домети друге распрострањенији, показаће књижевно вече Друштва живих песника које ће, у духу времена, бити уз подршку ТВ „Галаксије“ директно преношено и путем интернета. Сајбер песници су међу нама, Библиотека их уводи у завичајну културну баштину!