Орхан Памук, један од најистакнутијих светских књижевника новијег времена, рођен је у Истанбулу 1952. године. Одрастао је у Истанбулској четврти Нишанташ, у породици налик онима које тако често описује у својим романима. Након завршене Гимназије студитрао је архитектуру, али се потом определио за новинарство. После извесног времена напушта студије на Техничком факултету и уписује се на Институт за новинарство Истанбулског универзитета где је и дипломирао 1976. године. Памук, који за себе каже да је у детињству и младости маштао о томе да постане сликар, активно се посвећује писању 1974. године. Издавачка кућа „Милијет“ додељује му 1979. награду за рукопис првог романа „Џевдет-бег и његови синови“, а годину дана касније добија престижну награду која носи име славног турског писца Орхана Кемала. Године 2006. додељена му је „Нобелова награда“ за књижевност. Исте године одликован је Француским „Орденом витеза реда уметности и књижевности“, а Универзитет у Вашингтону доделио му је медаљу „Distinguished Humanist Medal“, која се бијенално додељује научницима и уметницима за врхунска дела и храброст. Најновији роман турског нобеловца „Чудан осећај у мени“, објављен је у Турској у децембру 2014. године, а захваљујући преводу Мирјане Маринковић одмах након турског оригинала роман је објављен и код нас у издању „Геопоетике“.
Роман „Чудан осећај у мени“ Орхана Памука, представља својеврсну хронику живота једног ексцентричног истанбулског бозаџије Мелвута Караташа. Током четрдесет година Мелвут продаје оброке и напитке по улицама Истанбула, посматра промене, развој и раст великог града и породица у њему, мале људе, њихове обичаје, навике, љубави, патње и страдања. Истовремено бива и сведок политичких превирања и преврата кроз које земља пролази, па са сетом и тугом посматра како се традиција и неке старе вредности губе и нестају, уступајући место новом, модерном и проевропском. „Нестали су са улица тихи, бојажљиви људи, а уместо њих су дошле бучне, живахне, самоуверене масе“, закључује јунак романа. Поред приче о Истанбулу између 1969. и 2012. године, писац нам уједно на својеврстан начин, приповеда и о Мелвутовој љубави према прелепој Самихи у коју се заљубљује након првог заједничког сусрета. Пуне три године Мелвут јој је писао писма на које девојка није одговарала, напокон бозаџија скупља храброст, отима девојку и заједно беже у Истанбул где започињу заједнички живот. Међутим Мелвута све време копка, какав је то чудан осећај у њему који га подстиче да константно размишља како је другачији од осталих људи. Такође, никада не престаје да се пита ко је у ствари жена коју воли?
И овога пута Орхан Памук одмерено, пажљиво и успорено оживљава чудесни свет Орјента с његовим бојама, естетиком и тајанственим духом. „Чудан осећај у мени“ је приповест о традицији, животу, смрти, срећи и љубави, испричана гласом Мелвута Караташа, једне усамљене и збуњене турске душе испуњене вечитом надом и сумњом.