Српко Лештарић, Занимљиви српски презименик : један покушај стварања каталога ређих и необичних српских презимена, Београд, Службени гласник, 2013 (Библиотека Друштво и наука)
Српко Лештарић (1949, Врело, Ваљевски округ), оријенталиста, најплоднији домаћи преводилац са арапског језика и добитник Награде „Милош Н. Ђурић“ за превод књиге египатског нобеловца Нагиба Махфуза Деца наше улице (Београд, „Службени гласник“, 2013), врстан је зналац не само арапског, већ и српског језика. Неуморни градитељ духовних мостова међу културама, Лештарић је права ренесансна личност чија свестрана интересовања превазилазе оквире оријенталистичке струке.
Овога пута заронивши у тајне и занимљивости српског језика, аутор своју истраживачку страст фокусира на необична, понекад врло живописна српска презимена. Срећући током живота људе из разних наших крајева и њихова нова, често занимљива презимена, запазивши их и у новинама, на радију, одјавним шпицама домаћих филмова и телевизијских емисија, није ни слутио, како сам каже, „да ће га то једног дана одвести дотле да почне да бележи необична презимена, да прави списак који ће му се у једном часу отети, почети да му диктира како да ради, да би се на крају претворило у каталог довољно велик да личи на праву књигу“.
Међу двадесет или тридесет уобичајених, свакодневних презимена, указало би се понеко мање или више необично, лепо, изненађујуће, често и забавно. Срби најчешће носе презимена изведена од очевог имена (патроними), ређе од мајчиног (матроними), а најмање је изведених од надимака и назива за ствари и појаве. Несумњиво је да најнеобичнија презимена долазе са рубова српских етничких простора – из Крајине, Лике, Далмације, Херцеговине и Војводине.
Поред најраширенијих српских презимена, Јовановић, Петровић, Павловић, Николић и Ђорђевић, насталих од мушких личних имена преузетих од хришћанских светаца и пореклом из туђих језика (прво из арамејског, остала из грчког), обиљу занимљивих презимена као да нема краја. Необично скована презимена као што су Накићеновић, Пристојковић, Плетикапа или она која врцају хумором, као Тресигаћа, Палибрк, Кркобабић посебно привлаче пажњу, као да презиме казује нешто о карактеру његовог носиоца. Тако и понеко „опако“ презиме попут Кољивратић или Паликућа, смишљено да заплаши или жигоше, неко врло звучно, као Грабчановић, Ждракановић, Цигулајкић, Балцацановић, или неко које носи језгровит опис пожељних својстава као Милеуснић, изазива спонтану реакцију нашег естетског и језичког бића, склоног разноврсности, изненађењима и мистерији.
Детаљно је објашњено порекло појединих презимена и њихова значења, чија је етимологија каткад очигледна, а каткад сасвим нејасна или тешко прозирна. У каталог су увршћена и презимена чији су значење и састав јасни, али не и зашто су узета за презимена – Музика, Преглед, Поправак и Македонска Торбица.
Овај презименар својеврстан је опис животног окружења у разним крајевима и околностима у којима је српски народ живео кроз последњих неколико столећа. Структуру каталога чине подробно уводно разматрање ове занимљиве материје, централни део је Излог 100 + 1 са 101 упечатљивим презименом које одликује нека фонетска зачкољица (Бкић, Блдић, Ђмура), атипична стартна гласовна група (Чкркић, Чпрљак), моћно слоготворно р (Рњак, Рстић, Рмандић), чудновата, вероватно ономатопејна морфологија – Фрфулановић или Зврмбаловић, непрозирно значење као у Додналенић или Ноџоњић, или, напросто, необичан избор по коме се познаје нека породица – Шуша, Кењало, Злоужница, Кусостајковац или Лелекур.
Следи главни корпус, подељен у три основна сегмента – први део доноси тросложна и вишесложна презимена која се завршавају деминутивним наставком –ић, други део бави се презименима без наставка –ић, док се трећи део састоји од три апендикса – први чине двосложна презимена на –ић, други известан број скупова двосложних презимена на –ић која су исте форме, а различити су им само поједини консонанти или вокали; трећи апендикс доноси избор упечатљивих презимена која садрже наглашено, слоготворно р.
Иза Трећег дела налази се уазбучен индекс свих презимена наведених у нумерисаним одељцима каталога.
Један од најзанимљивијих делова овог несвакидашњег каталога свакако је Весела комбинаторика – шаљиве комбинације личног имена и презимена, попут Сунчица Биберџић, Ђурђија Цветић или Милоранка Јутронић, све три из реалног живота. Овде спада и клинички психолог Винојла Шмркић која ради у једној престоничкој установи за сузбијање алкохолизма и наркоманије, а у престоници живи и једна становница која се зове Звездана, а презива Музика! Такође су лепе и необичне комбинације Невен Тиквица, Сунчица Травица, док се једна Новосађанка презива Врбајац, а име јој је – Цвеће!
Сличан је и случај једне ситне и витке женске особе која се зове Велика Комадина, док је подједнако ефектна спрега презимена и имена Поправак Стана у којој само велика почетна слова спасавају од погрешног тумачења.
У каталог нису унета занимљива двојна презимена (тзв. удата), од којих нека, попут Китановић-Дугошевић поседују и нарочиту врсту аналитичке сугестивности. Аутор лично сведочи „да су у овом случају кумови на венчању (а и сви остали сватови) поцикивали од усхићења чувши младу где на матичарево питање да ли ће задржати своје презиме или ће му придодати и мужевљево, јасно и гласно одговара да не види зашто би пропуштала било шта од онога што јој комбинација два тако складна породична имена великодушно нуди.“
Неспорно, презимена су својеврсни покретни споменици, чији је број “велик као број звезда на ведром ноћном небу над земљом Србијом.“
мр Маријана Матовић