„Дубоку старост и поштовање заслужили су само они народи који су створили свој мит. Митови су наша религија, то су тајне које се од памтивека крију од света. Зато што су се криле, оне су се и сачувале. Говоре се уз колевке, као аманети, као одгонетке живота, као поглед на свет“, речи су академика Матије Бећковића. Управо о српској митологији, религији, народним веровањима и неким тајнама пред многобројном публиком у четвртак, 20. марта, у Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, говорили су писац Александар Тешић и др Сретен Петровић, професор естетике и културологије.
Представљајући романе Александра Тешића и кроз разговор о српским обичајима и предањима, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ упознала је присутне само са једним делом нашег богатог усменог предања, српским коренима и богатом српском традицијом.
Александар Тешић рођен је у Чачку 1961. године. Већи део детињстава и младости проводи у иностранству. Живео је у Египту, Мексику, Француској и упознао се са различитим народима, њиховом културом и обичајима. Иако је почео да пише већ са дванаест година, свој први роман „Ред змаја“ објавио је тек 2008. године. Уследили су романи „Бездањ“, „Смртовање“, „Змај и ждрал“ и „Копље светог Георгија“. Данас ради као преводилац на РТС-у и са породицом живи у Београду.
Александар Тешић се за српску митологију заинтересовао читајући књиге проф. Сретена Петровића и 2004. године код писца се рађа идеја за трилогију „Косингас“. Народна предања и веровања, епски јунаци као и стари обичаји део су поменуте трилогије. Користећи најразличитије изворе и историјску грађу аутор кроз романе „Ред змаја“, „Бездањ“ и „Смртовање“, читаоца уводи у сложени, необични и фантастични свет бића из корпуса старе словенске митологије. Радња романа смештена је годину дана пре Косовског боја, а иза класичне борбе добра и зла крије се и прича о сукобу старе словенске вере и хришћанства. Након серијала „Косингас“ уследила је и, како сам аутор каже, непланирана трилогија о Милошу Обилићу. У овом, за сада двотомном роману поред приче о Милошевом рођењу и стасавању у витеза Реда Змаја, паралелно тече и прича о последњој деценији владавине цара Душана и његовој насилној смрти. Након романа „Змај и ждрал“ и „Копље светог Георгија“ ове године биће објављен и завршни део трилогије „Витез заточник“ у коме ће бити описане последње године Милошевог живота.
У току вечери писац Александар Тешић открио је неке занимљиве податке о принцези Теодори, ћерци цара Душана, која готово да се и не помиње у нашим историјским списима. Говорио је и о Марку Краљевићу који се није борио са Турцима већ са неманима и бауцима, а проф. Сретен Петровић је присутне подсетио на неке заборављене српске обичаје и српска веровања, напомињући да већину старих ритуала и дан данас користимо.
У музичком делу вечери учествовала је Анђела Тодоровић, ученица средње школе „Др Војислав Вучковић“. Текстове су читали Марија Радуловић и Љубиша Ћирковић.