На основу чланова 9. и 10. Правила о организовању песничке манифестације „Дисово пролеће“, жири за доделу Дисове награде у саставу: др Стојан Ђорђић, председник, др Бојана Стојановић Пантовић и др Александар Јерков, на састанцима одржаним 24. фебруара и 3. марта 2014. године у Београду, већином гласова донео је
ОДЛУКУ
да се Дисова награда за 2014. додели песникињи Ани Ристовић.
Жири је на своја два састанака пажљиво размотрио велики број одличних српских песникиња и песника чији опус конкурише за ову угледну награду која носи једно од најважнијих књижевних имена српске културе. Након формирања ужег изобра жири је прешао на разматрање сваког од кандидата. На крају исцрпне дискусије жири је већином гласова донео одлуку да овогодишња награда буде додељена песникињи Ани Ристовић која је својим опусом, за који је до сада понела више наших и страних признања, успоставила необичне и танане везе са дисовским наслеђем у српској књижевности. Од Дисове чаме до меланхолије Ане Ристовић, од Дисове језе до Аниних страхова, од буђења мртве драге до будног женског песничког субјекта који сведочи о драматичном сусрету са собом и са светом, Ана Ристовић се истакла као песникиња чији глас помера границе савременог песништва. Снагом песничких слика и свог савременог израза, Ана Ристовић је показала да је савремено српско песништво у једном важном, веома плодном поетичком раздобљу.
Жири:
Стојан Ђорђић, председник,
Бојана Стојановић Пантовић
Александар Јерков
У Чачку, 10. марта 2014. године
АНА РИСТОВИЋ
Рођена је 5. априла 1972. године у Београду.
Дипломирала је српску књижевност и језик са општом книжевношћу на Филолошком факултету у Београду.
На песничкој сцени појавила се 1994. године књигом „СНОВИДНА ВОДА“ у издању Књижевне омладине Србије и Пегаз-а.
За прву књигу Ана Ристовић добила је награду „Бранко Радичевић“.
Следе песничке збирке:
УЖЕ ОД ПЕСКА, Градац, Чачак, 1997.
ЗАБАВА ЗА ДОКОНЕ КЋЕРИ, Рад, Београд, 1999. Ова књига овенчана је наградом „Бранко Миљковић“ за најбољу песничку збирку и наградом Сајма књига у Игалу 2000. године.
ЖИВОТ НА РАЗГЛЕДНИЦИ, Плато, Београд, 2003.
ОКО НУЛЕ, Повеља, Краљево, 2006.
P.S. , избор, Повеља, Краљево, 2009. За књигу је добила награду „Милица Стојадиновић Српскиња“, 2010. године
МЕТЕОРСКИ ОТПАД, Културни центар Новог Сада, Нови Сад, 2013.
Добила је немачку награду „Хуберт Бурда“ за младе европске песникиње. Ана Ристовић представљала је Србију на песничкој олимпијади у Лондону 2012. године.
Њене песме превођене су на словачки, словеначки, немачки, енглески, мађарски, пољски, македонски, шведски, шпански, француски, бугарски и фински језик. Преводи поезију са словеначког језика. Члан је српског ПЕН-а, Српског књижевног друштва и Удружења књижевних преводилаца.
Живи у Београду.
Ана Ристовић је трећа генерација Ристовића из Чачка, деде Риста Ристовића, запамћеног професора историје у Гимназији, и књижевника Александра Ристовића.