Посленици културе тек су 23. децембра 2013. могли да виде финансијске планове за наредну годину које је скројило градско руководство, а сутра ће о томе дискутовати и изјаснити се већници Градске скупштине. Иако су планови установа са финансијским показатељима били достављени оснивачу још у септембру, ниједном није дошло до разговора на ову тему упркос инсистирању директора установа. Тако су „кројачи“ шили одело културе према својим мерилима, смањивали и кресали где су мислили да треба, укидали шта су хтели и ставили установе пред свршен чин – узми, уклопи се како знаш и умеш, тражи паре на страни, ако нећете да вам се смањују плате. Финансијски план за 2014. годину Градске библиотеке изгледа као на табели, недостају средства за плате која још нису исказана. Ципела је одређена, па, као у причи о Пепељузи, сеци прсте, пету!… Свеукупан буџет знаће се за неки дан, а с обзиром да плате неће расти осим за законски проценат, уз штедњу на програму, следује заустављање раста ове установе и њене културне мисије.
Када се конта умање за 77,50 посто (дневнице), или 53,85 процената колико су смањена средства за програм, онда је прва мисао да неко жели да укине „Дисово пролеће“, јер главни трошкови су управо за ову манифестацију коју Градска библиотека организује већ пола века, а Град ју је прогласио за манифестацију од посебног интереса. Џаба имиџ, за то што се стварало годинама, пара нема и хајде одрекни се онога што ти је заштитни знак! Неко је израчунао да је Библиотеци довољно 30 дневница на годишњем нивоу, да је много штампаних публикација, новчани део Дисове награде може да се укине, јер укинута је новчана потпора и Децембарске награде Града Чачка, уместо 33 програма могу да се одрже три… На спорном конту 423 названом „услуге по уговору“, налазе се трошкови штампе, а „Дисово пролеће“ од 1971. године прати часопис, књига лауреата, књига младог аутора, затим ауторски хонорари за више од 40 разних врста програма у току године и око тридесетак еминентних писаца и књижевних критичара који у њима учествују или су аутори текстова и рецензија, награде (Дисова, Млади Дис, накнаде за пет жирија са 17 лица и др.), компјутерске услуге, остале опште услуге где Библиотека плаћа трећи приступ за КОБИС, услуге лица за безбедност и противпожарну заштиту, па преноћиште гостију и исхрана, понеки сок и кафу за учеснике. Све то у 2014. години треба да стане у 1.200.000 динара, 53 процената мање него у 2013. Кад се одвоје друге ставке, шта остаје за култну манифестацију овога града? Да ли се то Град Чачак одриче 51.„Дисовог пролећа“ које је постало институција српске културе?… Да ли нам је доста културе, па се окрећемо забави, јер за три концерта у буџету је без проблема издвојено 2.500.000 динара. Шта остаје после „Дисовог пролећа“, а шта после концерта за новогодишњу ноћ?… Каква нам се то будућност спрема?… Да ли ћемо сви плесати у једном ритму, скандирати исте речи, климати главом као зомбији?
Култура нас, барем је до сада тако било, чини препознатљивим, она је онај део српског народа и бића, који остаје.
Одговор на царево ново одело треба да дају одборници и културна јавност.
Даница Оташевић, директор Градске библиотеке и
директор манифестације „Дисовог пролећа“