Да се поезија може говорити уз музику, видео записе, вино „Бермет“ винарије „Киш“, у садејству са google, глуму… показала је у среду, 11.децембра Јелена Лукић, мултимедијални стваралац из Ужица, аутор поетско’- винског кабареа „Кад се врати Розмари“. Кабаре је ауторски пројекат који је пре две године био на редовном репертоару ужичког позоришта, а Јелени, рођеној Марковић у Чачку, помагали су на сцени глумица Андријана Симовић, Никола Пејовић дизајнер звука и жива музичка пратња, као и Александар Росић са светлосним ефектима. Клуб Дома културе у Чачку био је пријатно место за поклонике поезије, пријатеље и све спремне да експериментишу и виде и чују нешто другачији приступ књижевности. Присутну публику Јелена је вешто водила кроз своју поетску причу, која је исто успешна и на другим пољима стваралаштва.
Награда „Млади Дис“ за поезију 2002. имала је за резултат књигу „Како смо се играли са покојном баком“, коју је издала Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“, али је настављена и наградом „Милутин Ускоковић“ за причу, роман „Есцајг за телетину“ добио је престижну награду у Загребу, књига „Стопало кинеске жене“ после успеха код наше читалачке публике преведена је и на енглески језик, а драме су јој извођене по целиј бившој СФРЈ и у Бечу. Јелена Лукић жонглира речима, причом из сопственог живота, обичним стварима, музиком, сонговима, сценским ефектима…
Она разбија стереотипе, не прихвата класику, игра се иновацијама времена у коме живи, машта, смеје се и увлачи друге да се смеју и радују. Живот може да буде леп иако смо можда напуштени, ако нас је неко оставио, ако смо сами, нечије, ничије и свачије… „Али, дођи кући, реци да си добро, жив, здрав, па иди куд хоћеш…“ један је од њених стихова.Песма „Вратила сам твоју слику, вратила у рам“, обележила је чачански наступ и певушила ју је са учесницима кабареа и публика. Поезија и музика допуњене квалитетним вином чине нови приступ промовисању сопственог стваралаштва и дају ново лице култури. Поводом Дана града Градска библиотека „вратила“ је у родни град Јелену Марковић Лукић с намером да суграђанима покаже колико се њен лауреат уздигао на културној мапи Србије и региона и како „размишља“ и сагледава стварност.
