На велику издавачку трпезу 55. међународног сајма књига, који се данас отвара у Београду, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ прилаже првенац Андрије Б. Ивановића (1980), овогодишњег добитника награде Млади Дис.

Ивановићева „Паклена рунда“ је 29. књига и библиотекиној едицији „Токови“, намењеној младим ауторима који су у Чачку ступили на поетску сцену.

Рукопис за прву књигу жири у саставу: Дејан Илић, Даница Вукићевић и Александар Шаранац прогласили су најбољим, а награда „Млади Дис“ Ивановићу је уручена 20. маја на завршним свечаностима 47. Дисовог пролећа.

У 39. епизода млади аутор из Мајданпека представио је својеврстан поетско–филмски обнибус и на хуморан начан се обрачунао са свакодневницом.

„Андрија Б. Ивановић у живу и ангажовану слику савремености уноси властите лирске визије и емоције по правилу чврсто импрегниране секвенцама из поп културе, превасходно филмског поретка. Од уводне епизоде, која говори о песниковој жељи да осмисли трпки и неодговарајући живот холивудским сценаријем, па преко песама у којима описује различите (псеудо)еротске призоре с улице, „авантуре“ у јутрима након пијанства, Ивановић стиже, рецимо, до песме у којима жали што није био учесник боксерског сукоба „Титана“ у Манили. Жали, уствари, као и многи други, што није био учесник стварања једног новог мита“, каже Васа Павковић, рецензент „Паклене рунде“.

У години када се обележава 130. рођендан песника Диса, Андрија Б. Ивановић „слуша звуке једине праве песме, песме побуњеника пакла“, истичући да би живот „био много занимљивији да има форму холивудског филма“.

Андрија Б. Ивановић живи у Београду и ради као новинар. Приче и песме обајвљивао је у часописима „Мисао и човек“, „Липар“, „Градина“, „Балкански књижевни гласник“ као и у бројним зборницима. Бави се и колажним стрипом.Уредник је Даница Оташевић, а књига је штампана захваљујући финансијској помоћи Министарства културе Републике Србије.

22. епизода

Једног Јутра сам се

пробудио

испишао

опрао руке

зубе

и умио се

попио хладну кока-колу,

топлу кафу

и наставио овај јебени живот

без икакве наде у достизање cpehe

искупљење

спасење

или додир врхунске мудрости

а онда кренуо на посао

24. епизода

телефон загубљен

испод разбацаних новина

звони

-уједначено,

пробијајући мозак,

мрзим то,

поготово када сам мамуран

од снова

и не могу да се покренем

једног дана ћу

погледати

смрти

У

очи

и са најлепшим могућим кезом

и сјајем на лицу

рећи:

ЗДРАВО, MAMA!

33. епизода

Размишљати о смрти

није тешко

поготово

ако ниси мртав

и црви не изједају твоју утробу

пошто су већ очистили кожу са лица

и ако немаш шта да изгубиш

пресељењем из овог царства у ништавило

„Hasta la vista, baby.“