Свечаним уручивањем Дисове награде, Драган Јовановић Данилов прикључио се изабраном Дисовом песничком братству. Крунски догађај 49. Дисовог пролећа одржан је у петак, 1. јуна 2012. године, у Великој сали Дом културе. Чину доделе награде лауреату претходило је отварање изложбе „Данилов, играч стакленим перлама“, аутора мр Маријане Матовић у средњем холу. Изложбу посвећену животу и песничком рукопису Драгана Јовановића Данилова отворио је Саша Радојчић, књижевни критичар и председник жирија за доделу награде.
„Мој живот у Пожеги доиста је обликовао мој идентитет. То што су моји родитељи учитељи, такође је обликовало мој идентитет. Мој језик, моји пријатељи, моја склоност француској култури, улице којима свакодневно пролазим, моје ћерке, моја библиотека, колекција слика, све то дубински обликује мој идентитет, који, наравно, није нешто дато заувек, већ нешто што се свакодневно мења и гради. Дакле, средиште збивања је тамо где је ваш дом, библиотека, ваша башта, жена коју волите, ваша деца. Моје највеће благо јесте време које сам себи створио за читање и писање. Будући да сада живим у Пожеги и Београду, ја сам пола пожешки а пола дорћолски писац. Београд интимно доживљавам као вољено биће и град за самоспознају. Заправо, за мене Београд и није нешто материјално, већ пре животна снага која напаја, аутентично место у коме човек још увек може имати снова.“, казао је Драган Јовановић Данилов у интервјуу за часопис Дисово пролеће а на отварању изложбе прочитала Марија Радуловић, водитељ.
Саша Радојчић истакао је да је поезија својеврсна похвала свету, божанска ствар, и да из ње зрачи светлост упркос тами времена. Даниловљева песма је од самом почетка стваралачке авантуре уобличена као химна која слави свет и његове еротске и естетске силе, а поезија настоји да поврати ауру њене некадашње сакралне снаге.
Изложба је отворена до средине јуна.