Дубравка СТОЈАНОВИЋ
Н О Г А У В Р А Т И М А
Прилози за политичку биографију Библиотеке XX век
(Београд, Библиотека XX век, 2011, 302 стр)
Обрнутом парафразом почетка Ане Карењине „Сви несрећни уредници слични су један другоме, а сваки срећан – срећан је на свој начин“, уредник Библиотеке XX век Иван Чоловић објашњава положај издаваштва и уредника у EX Југославији. У Библиотеци XX век, чији је оснивач и уредник Иван Чоловић, као јубиларна 200 књига, објављена је књига Дубравке Стојановић Нога у вратима. Ауторка обележава 40 година постојања Библиотеке XX век која је опстала захваљујући упорности појединца, најчешће упркос и насупрот систему који у индивидуалности види страно ткиво које је неопходно одстранити. Ова Библиотека већ четири деценије доказује да врата нису била затворена и да је нога остала у вратима.
Иван Чоловић (Београд, 1938), докторирао је етнологију 1983. на Филозофском факултету у Београду. Добитник је Хердерове награде за 2000. годину и награде Константин Обрадовић за 2006, а 2001. одликован је француским орденом, витеза Легије части.
… У интервјуу новинарке Иване Матијевић Зашто друштво не тражи више слободе? за лист Данас (11. новембар 2011), Стојановићева покушава да објасни парадокс и сталну борбу за ширење простора слободе у овој земљи, а отпор је, ипак, увек постојао.
Ивана Матијевић: Ипак, иако је Библиотека свој живот отпочела у временима која би неко похитао да назове репресивнима, у њима је итекако било простора за отпор, борбу и, штавише, поверења у институције које су ту да штите грађане.
Дубравка Стојановић: Књига почиње афером из 1972. године када је из продаје повучена књига Добрице Ћосића „Моћ стрепње“, која је објављена у Библиотеци XX век, која је тада деловала у оквиру Народног универзитета Браћа Стаменковић. Та афера показала је све механизме који су се у каснијим аферама само репродуковали. Суштина је била у томе што власт није водила неку јединствену хајку против Ћосића који је само два месеца пошто је књига повучена поново био изабран на место председника Српске књижевне задруге,
што недвосмислено доказује да Партија није била монолит под којим је био строго хијерархизован командни ланац. Она би се пре могла представити као скуп различитих сукобљених струја које су радиле једна против других. Затим се из те афере јасно види да је штампа
деловала самостално и да су сви најчитанији листови доследно подржавали Чоловића и отворено се изјашњавали против забране књига. Показује се и да је судство функционисало неутрално и да је донело пресуде у корист издавача. Дакле, та анализа је показала да је режим био знатно компликованији него што се то данас представља, а да је репресивност долазила „изнутра“, од тих вечитих „добровољних џелата“, од тихе већине која се показује као стуб-носилац система, дакле као систем сам. Зато је прича о таквим системима увек прича о појединцима и групама на којима систем почива, који личне фрустрације решавају укључујући се у хајке, одмазде, иживљавања, кажњавања и прогоне. То је прича о систему који почива на „терору већине“ и поништавању мањине, прича о добровољним даваоцима туђе крви, како је то савршено својевремено написао Стојан Церовић.
Препознатљив дизајн корица припада Ивану Меснеру. Назив едиције је временом постао и назива самог издавача. Саставни део ове књиге чији су рецензенти др Илдико Ердеи и др Дејан Илић је и библиографија Библиотека XX век (1971-2011) коју је сачинила Милена Марковић. Библиографска грађа је подељена у четири целине: I Библиотека XX век ; II Библиотека XX век – Посебна издања ; III Библиотека XX век–Серија великих антрополошких дела ; IV Библиотека XX век–Поновљена издања.
Дубравка Стојановић (Београд, 1963) докторирала је 2001. године на Филозофском факултету у Београду са темом „Европски демократски узори код српске политичке и интелектуалне елите 1903-1914“. Објавила је књиге: Искушење начела. Српска социјакдемократска партија и ратни програм Србије 1912-1918 (1994), Србија и демократија 1903-1914. Историјска студија о „златном добу српске демократије“ (2003), Калдрма и асфалт. Урбанизација и европеизација Београда 1890-1914 (2008), Уље нба води. Огледи из историје садашњости Србије (2010).
Милица БАКОВИЋ