Неке књиге треба обавезно прочитати, јер нас чине бољим људима. Такво штиво је „Квадратура круга“ новинара Бранка Станковића. Наслов књиге указује на препознатљиву тв емисију која се већ деценију приказује сваке суботе на Првом програму РТС-а. Од више од хиљаду прича, Станковић је издвојио 18 људских судбина и ликова. Те приче су најдубље дотакле живот, добро и зло.
С разлогом аутор каже: „Ако је зло једно од највећих покретачких сила у свету, добро га једино може надјачати непрестаним буђењем човека у људима и љубави која је светионик који никада не сме да се угаси“. Бранко Станковић овим причама буди тог човека, а упалиће и неко зрно добра у читаоцима. Ове приче су лекције о људскости, љубави, греху, вери, оне уче, често и – лече. Исписао их је живот, а Стенковић их снимио и објавио.
Овај светларник „отвара“ песник Душко Трифуновић чији је аманет да га памтимо по његовим песмама, а придружује му се лав-човек Душко Радовић. Лекције из живота дају нам дечак Милоје Јелић из околине Мионице који сам издржава оца и сестру, Василије из Ужица који није заборавио учитељицу Радаву Радмиловић када су је сви оставили, као и Тома Милошевић који је „победио живот“. Лекцију о љубави исписао је монах Амвросије из манастира Ковиље код Ивањице који разговара са вучицом, о вери и одбрани српских светиња на Косову сведочи мати Макарија из манастира Девич, а о греху и покајању најречитије говори камена стаза од морске обале до манастира Прасквице код Будве коју народ зове „Јегоров пут“.
Да је живот најбољи режисер говоре приче о последњој „вирџини“ Стани Церовић, сељанци Даринки Живковић из Доње Мутнице која је свој лик позајмила јунакињи из филма „Петријин венац“, као и Мелики Единовић из Врањске бање, легендарној Коштани…
Филмске приче у књизи нису изгубиле ништа од лепоте и поруке – будимо људи.
Зато „Квадратуру круга“ треба гледати и читати.
Даница Оташевић