Реч анегдота је грчког, хеленског порекла и значи неиздат. У различитим временима попримала је различита значења. Код Хелена, анегдотом је означаван спис настао из усменог предања који је из неког разлога остао необјављен за живота писца, као тајни догађај намерно прећутан, непознат, па касније, ипак, обелодањен.
Зачетником и првим сакупљачем анегдота код нас дуго се сматрао Вук, али њихово прикупљање почело је много раније. Везује се за име првог српског адвоката у Угарској, сенатора и управитеља српске школе у Пешти, Јована Мушкатировића.
У анегдоти нема чудеса, ствара је истински живот… Анегдота је исто што и новела, приповетка, прича, исто чак што и роман, најкраћа могућа приповедна проза. Нипошто не служи само увесељавању. Задире сувише дубоко, да би служила плиткој духовитости, сазнајемо из исцрпног уводног дела књиге Знаменити Срби у анегдотама који је написао Љубисав Андрић, а занимљиве анегдоте сабрао Дејан Томић.
У предасима између романа пуних заплета, срцепарајућих реченица и беспрекорних описа, прочитајте и подсетите се на карактере и смешну страну живота великих и познатих српских личности у поменутој књизи.
****
Када је познати сликар Урош Предић завршио портрет једне госпође, она се усуди да му каже:
-Морате признати, господине Предићу, да нисте успели добро да ме дате на платну.
-Шта да радим, госпођо, када ни сама природа није у томе успела! – одговори Предић.
****
Дошао Кнез Милош у Бању Ковиљачу са синовима Михаилом и Миланом. Синови су отишли у бањски базен да се купају, али нису знали да пливају. Управник Бање позове зато свог момка и нареди му да негде у околини купи две тикве и да привеже деци како би научили да пливају. Чује то бањски лекар Ђока, па рече:
-Узалуд ћете тражити не само у околини, већ и у целој Србији, нећете наћи ни једну тикву, јер их је Господар све покупио и довео у Совјет.
Рекоше то кнезу Милошу, а он на то љутито викне:
-Кажите ви доктору Ђоки да не лаје, иначе ће прснути његова.
Наташа Поповић