“Да ли су собе и куће славних уметника такође славне?“ Ово питање је и  прва реченица предговора књизи “Светлости и сенке у кућама уметника“, којом ауторке покушавају да нађу одговор управо на то уводно питање. Констатацијом да су неке од њих биле “сведоци славе и среће, неке сведоци туге, несреће, често трагедије“, Радмила Милосављевић, архитекта и дизајнер, и Маријана Милосављевић, историчар уметности, започињу своје трагање.

Истраживање почињу од 17. века и околине Париза, где је у бањи Камболе-Баинс, у луксузној вили окруженој раскошним вртом, живео познати француски песник Едмон Ростан са супругом, а завршавају почетком 21. века, описујући луксуз виле и раскош врта у Маракешу у Мароку, власништво такође Парижанина, једног од најпознатијих модних креатора Ив Сен Лорана.

На 247 страница своје књиге, ауторке су завириле у куће и животе шездесет најпознатијих уметника на свету: сликара, вајара, композитора, писаца, глумаца, оперских певача, модних креатора…као и двеју крунисаних глава:  Марије Антоанете, најраскалашније краљице 18. века, којој је супруг Луј XVI обезбедио сопствено село у Версају, парку раскошног дворца, и Лудвига II од Баварске. Тако сазнајемо да је овај необични човек чију су душу истовремено настањивали генијалност и лудило, владар на заласку деветнаестог века, зидао раскошне дворце и утврђења, и да је велику салу у његовом најпознатијем замку Нојшванстани сваке ноћи обасјавала светлост 549 свећа!

Захваљујући изванредним фотографијама кућа и посебно просторија у којима су великани стварали, накратко постајемо савременици породице Достојевски, гостујемо у Јасној Пољани, а сазнајемо и  да је бунтовник у  друштвеним бурама и борац за права пролетаријата на размеђи деветнаестог и двадесетог века, и писац, Максим Горки, као Стаљинов миљеник, живео у раскошној кући, окружен луксузом… Листајући књигу сазнајемо како су биле уређене просторије у којима су стварали Иго, Балзак, Гете, а пожелимо да у кући Клода Монеа и сами прочитамо књигу из личне библиотеке, која је опремљена белим намештајем и са фотографије плени миром и уредношћу. Каква је била и зашто се звала “црна“ радна соба Маргарит Дира, у каквом су ентеријеру волеле, туговале, самовале и стварале своју уметност Коко Шанел, Марија Калас и несрећна холивудска дива Мерилин Монро, и како су Симон де Бовоар и Жан Пол Сартр домом сматрали хотелске собе у којим су становали, јер заједничку кућу никада нису имали, само је део онога што сазанајемо читајући књигу која је пред нама. Ауторке Милосављевић делимично су  за нас осветлиле ентеријере и интиму познатих кроз векове, а оно што и у души и у кући свако чува само за себе, и у књизи је остало у сенци.

Дубравка Илић