У четвртак, 5. фебруара, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” била је домаћин представљању збирке поезије „Између редова” ауторке Татјане В. Кањевац. Ово је њена прва песничка књига, а програм је водио Ненад Глишић, писац и преводилац.
Татјана В. Кањевац живи и ради у Крагујевцу, где је завршила основну и средњу школу. Као студенткиња, сарађивала је са Индексовим радио-позориштем. Током школовања објављивала је прозу и поезију до завршетка студија стоматологије, након којих се посветила научном раду и усавршавању. Дипломирала је на Универзитету у Београду, специјализирала дечју и превентивну стоматологију, а касније одбранила докторат из поља медицинских наука. Као један од оснивача Стоматолошког одсека, била је професорка на Факултету медицинских наука у Крагујевцу. Објавила је бројне научне радове у водећим међународним и часописима од националног значаја, а члан је Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.
„Збирка „Између редова” је животна књига. Она није исповедна већ је сажимање озбиљног животног искуства и дубинско разумевање односа међу људима и односа према речима”, истакао је Ненад Глишић. Ово је поезија која проистиче из живота, аутентичан ауторски глас за читаоца који воли савремену поезију, а ова збирка песама је поглед ка следећој књизи, роману „Излаз” који је у припреми.
Ауторка вешто користи слике и метафоре које песме чине пуним емоција, а истовремено упућују на критику свакодневице кроз коју пролазимо несвесни опасности и губитака. Стихови попут „Намрачена у грч обучена” и „Живим праћена, незбринута слободом и језом мусавих камера и зрикавих посматрача” позивају на размишљање о животу под сталним надзором, губицима слободе од свеприсутне технологије и медија.
„Писање ми даје снагу и бег из свакодневице. Добро ми иде и немам кочница. Поезија нађе свој пут. Драго ми је да су моје песме читаоцу блиске. Нису тешке, а ипак носе истину”, поручила је Татјана В. Кањевац.
Песникиња се бави идејом како друштво гура појединца у пасивност и несвест, као у стиху „Тако журан, превидимо да смо неколико пропали са њима”. У другој песми, „неприметно увучени у Алцхајмера” симболизује друштвену амнезију – заборавање вредности, свежине мисли и критичког става. Илустраторка Јелена Јанковић је својим илустрацијама битно допунила сензуалност стихова садржаних у књизи. Кроз бритке песничке минијатуре, од којих су овом приликом многе и прочитане пред присутнима, Татјана В. Кањевац пише о животу, породици, природи, колегама и окружењу, спајајући медицину и писану реч. Поезија највише има смисла када се подели и прострује све емоције којих је књига пуна, тако да је публика уживала у читању одабраних песама.
Текст: Марина Белић
Фотографије: Александар Вукајловић