У Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у петак 24. октобра било је весело, разиграно и пуно смеха. У госте нам је дошла позната списатељица за децу Драгана Младеновић, а малишани предшколског узраста заједно са њом били су прави истраживачи речи, спремни да се опробају у песничким жмуркама, да поезиграју и да лове уљезе који су се лукаво сакрили међу стиховима. Ручице су стално биле у ваздуху, а паметне главе нису мировале ‒ свако је желео да погоди, пронађе и одговори.

Ауторка је деци представила „Дар-мар” духовите питалице у којима су деца била прави ловци на уљезе, затим збирку песама у којој су ствари оживеле и понашале се на најлуђе начине „Кад ствари пољуде”, као и веселу збирку мозгалица и песничких жмурки „Хајде да се поезиграмо”, „Три, четири, сад!” необичну књигу намењену предшколцима и млађим основцима која комбинује поезију и игру и „Срце од облака”, нежну причу о необичном пријатељству девојчице и кућног облака.

Дружење је протекло у игрању римованих домина, стихованих пазли, решавању лавирината и вежбању меморије. Деца су са великим интересовањем и радозналошћу учествовала, разговарала са ауторком и постављала јој питања која само дечија машта може да смисли.

Драгана Младеновић је списатељица која осваја дечија срца забавним, а едукативним књигама. Њена дела, која су преведена на више језика, обухватају богат опус како за децу, тако и за одрасле, а добитница је многих награда за своје стваралаштво. Рођена је 1977. године, дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Живи у Панчеву и ради у Српској академији наука и уметности. Радови Драгане Младеновић објављивани су у свим значајнијим антологијама савременог српског песништва, као и у књижевним часописима и стрип издањима.

Библиотекарка Невена Пендић деци је представила Драгану Младеновић као писца који „у свакој причи скрива по један осмех, по једну тајну и по једну чаролију речи” и позвала све малишане да и даље посећују Градску библиотеку, да се друже са књигама и уживају у читању и истраживању тог чаробног света.

Текст: Марина Белић

Фотографије: Владимир Симић