Путовање кроз време и просторе културе почело је у четвртак, 23. октобра, када су посетиоци закорачили у Галерију Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” на отварање изложбе Time Travel Routes Through Europe, која открива нове светове – од давно заборављених улица европских градова до савремених уметничких интерпретација културног наслеђа. Попут каравана културе, изложба је након представљања у Голупцу, Италији, Словенији и Хрватској стигла и у Чачак. Јелена Глишовић, председница Библиотекарског друштва Србије, и др Богдан Трифуновић, координатор пројекта, публици су приближили идеју, значај и дигиталне аспекте пројекта E-Routes, док је о путопису као жанру говорио Никола Поповић, италијаниста и писац са Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу.
Јелена Глишовић истакла је да је посебан утисак оставио велики број младих у публици, што показује да теме културног наслеђа и савремене интерпретације могу бити привлачне новим генерацијама. Она је нагласила да је пројекат у српском библиотекарству донео низ иновација – од интердисциплинарног приступа у развоју идеје и реализацији, до интензивне међународне сарадње на пољу културе, уметности и дигиталних технологија. „У основи смо се бавили културним наслеђем које је стављено у један нови контекст, а сарадња са партнерима из иностранства дала је читавом пројекту додатну вредност. Желели смо да видимо како савремени писци, сликари и мултимедијални уметници виде колекције са којима библиотекари раде, и како те збирке могу да проговоре на нов начин”, истакла је Глишовић. Пројекат је, како је додала, отворио библиотекарима у Србији „једну нову димензију” и подстакао их да размишљају о међуинституционалној сарадњи као о начину да грађа из библиотечких збирки добије нови контекст, вредност и живот у савременим културним токовима.
Др Богдан Трифуновић подсетио је да је изложба резултат трогодишњег пројекта подржаног програмом Креативна Европа, у оквиру којег су библиотеке, архиви, музеји и галерије удружили ресурсе и знања како би културно наслеђе учинили доступнијим и савременије представљеним. Посебан акценат био је на охрабривању професионалаца из културног сектора и публике да користе дигиталне алате у истраживању и откривању мање познатих културних целина. „Показало се да ми који радимо у сектору културе можемо да сарађујемо са онима који се колоквијално зову путници, и који у својим путовањима траже додатну импресију, било кроз посету културно-историјским споменицима или упознавање локалних прича. Овај пројекат је потенцирао употребу дигиталних технологија и омогућио да богатство наших збирки представимо на нови, интерактиван и приступачан начин”, истакао је Трифуновић. Он је навео да је развијена интерактивна мапа доступна на сајту и апликацији пројекта, омогућавајући посетиоцима откривање мање познатих културних рута и садржаја.
Основу изложбе чине 15 плаката на српском, хрватском, словеначком, италијанском иенглеском језику која је допуњена књигама из фондова Библиотеке и визуелним материјалом који приказује путничке руте, повезујући културно наслеђе и савремени туризам. Изложбу је отворио Никола Поповић, говорећи о путопису, путописној причи и уметности путовања: „Путовање је једна од најстаријих књижевних тема, па чак и неке библијске приче можемо читати као путописне. А пошто смо у Чачку, месту везаном за Растка Петровића, поменућу да је дах егзотике унео својом Африком – кроз белешке, фотографије и слике. За књижевност се каже да није мултимедијална, али Петровићева Африка то оспорава.” Он је такође говорио о књижевној резиденцији у Напуљу, где је настала серија његових медитеранских прича.
У музичком интермецу гитариста Александар Вујичић извео је „Шпанску романсу”, оживљавајући дух Шпаније и традиционалну класичну гитару. Овакви сусрети, спој приче, уметности и технологије, показују колико културно наслеђе може бити живо и приступачно, како за стручну јавност, тако и за публику свих генерација. Изложба Time Travel Routes Through Europe у Чачку позива посетиоце да закорачe у прошлост, открију нове перспективе и осете радост истраживања и откривања, јер свака прича, свака мапа и свака нота остављају трајан траг у нашим сећањима.
Текст: Марија Радуловић
Фотографије: Владимир Симић