Да је говорење поезије људско и надвремено и да песника и слушаоца може спојити невидљивим нитима митског и тајанственог, потврдило је књижевно вече Драгана Јовановића Данилова, одржано у четвртак, 2. октобра у Градској библиотеци Чачак.
Песник Данилов се, према мишљењу појединих критичара, у српској књижевности истакао опредељењем за естетску вредност као и способношћу да ствара чулно богате призоре. Током времена његова поезија се развијала, обухватајући снажне веристичке елементе и певање у коме се огледа и раније поверење у свет и лепоту, али и интензивнији тонови егзистенцијалне неизвесности. Његова дела се доживљавају као тежња ка целовитости, кретање између супротности: женског и мушког, паганског и хришћанског, искуственог и тренутка инспирације. Такође, он придаје значај и статичним моментима и избегава директна значења, јер као песник верује да је суштина неухватљива и често неприметна, те да је „чудо најчешће тако близу”.
Током вечери публика је кроз кратки биографски филм, припремљен за ову прилику, пратила развој стваралаштва Драгана Јовановића Данилова – од раних почетака, преко значајних књижевних признања међу којима је и Дисова награда, па до овог пролећа, када му је уручена Награда „Десанка Максимовић”. Његов разноврсни песнички, прозни и есејистички рад, као и критике о ликовној уметности, обележили су савремену домаћу књижевну и уметничку сцену, а његова поезија добила је критичку рецепцију на више језика и заступљена је у бројним иностраном антологијама. Филм су реализовали библиотекари Тања Вуковић, Невена Бечановић и Биљана Раичић.
Драган Јовановић наглашава да је „поезију потребно поново вратити људима и гласним казивањем пробудити у њима ону ирационалну клицу ради које и постоји свет, љубав, лепота и нежност”, јер она представља „најбољи део српске културе, а не само књижевности”. Током вечери песник је читао и неке од својих песама, међу којима су „Баке”, „Средовечни велеградски пацов”, „Девојке у лаким памучним хаљинама”, „Анђео”, „Брат” и „Ноктурно за девојку која само што није заспала”.
У стваралачку бележницу Данилов је пре три године додао и дело „Јелен ноћи” (роман о Сави Шумановићу). Иако би поднаслов могао сугерисати да је у питању романсирана биографија о великом сликару, заправо је то лирски роман, једним делом есејистички са драмским елементима. У њему је приповедни глас хотимично удвојен, те се граница света између приповедача (истраживача уметности у зрелом добу који је наизглед изгубио све) и протагонисте (Саве Шумановића) укида. Прави разлози за то могу се потражити и у самој рецепцији уметничког дела – односно, праве рецепције и разумевања нема без идентификације.
Својеврсно поетско-музичко вече обогатили су Вера Јовановић, ученица Музичке школе у Чачку (класа проф. Гвоздена Станковића) и Александар Вујичић својим извођењем на класичној гитари. Разговор са Драганом Јовановићем водила је библиотекар Тања Вуковић, док су речи и музика у сваком стиху и тону бивале сасвим мало чудо.
Текст: Марија Радуловић
Фотографије: Александар Вукајловић