„Тријумвират – орфичке повести”, нови роман Чачанина Сава Стијеповића, представљен је у среду 23. априла у Градској библиотеци у Чачку у оквиру програма 62. Дисовог пролећа.

О роману који је добио Награду „Димитрије Митриновић”, престижно признање за најбоља уметничка остварења у претходној години, осим аутора говорили су и  проф. српске књижевности и језика Слободан Николић, класични филолог Дејан Ацовић и библиотекар Исидора Ђоловић. Роман је објавила Издавачка кућа „Дерета” 2024. године, уочи 67. Међународног београдског сајма књига.

Дејан Ацовић је у свом осврту истакао да ово дело представља прави читалачки изазов. Он је казао да је „Тријумвират” књига која има доста врата, излаза, улаза, ходника и подземних просторија, чији језик је чист стандардни новоштокавски на коме су генерације расле и откривале свет. „Оно што је фантастично у читању овог романа су мале, ситне епизоде. То је мајсторство и стил, језик као књижевни јунак.”

Слободан Николић је нагласио да је свака страница овог романа натопљена људским страдањем и патњом свакога од нас, те је препоручио да се књига прочита, пре свега због изузетног језика. „Језик је овде један нов роман, или један од главних јунака. Онај старински, маркантни језик, где имате вишеслојност сваке речи а не само понеких”, казао је Николић. Према његовом мишљењу, „Тријумвират” се бави једним универзалним питањем сталне преметачине између живота и смрти, где можда и нема неке суштинске разлике.

Исидора Ђоловић је истакла стил писања Сава Стијеповића, приповедање и језик као низ врлина које чине његова дела привлачним. „Тријумвират из наслова има много значења, и његова значења се овде усложњавају. Може да буде у дословном значењу, као речничка одредница, затим у античком, староримском смислу, као и тројство анархистичких тајних служби које управљају светом, а може да буде и Свето тројство у хришћанству. Сам језик којим је овај роман исписан је толико богат, флуидан, то је једна бујица са много симбола. Саво Стијеповић се својим стилом и писањем бори против сведености израза којој смо ми све више изложени”, нагласила је Ђоловић.

Аутор Саво Стијеповић је прочитао одабране одломке и нагласио да је хтео да напише политички роман. Поигравајући се са жанровским одредницама и одређујући „Тријумвират” као историјски роман, објаснио је да је ово штиво кореспонденција са овим временом јер „свако ко пише историјски роман, он заправо пише о овом сада што се догађа. Сваки добар, честит роман је ствар онога што се догађа сада или слутња онога што ће се догодити. У основи овог романа јесте политичка прича, али уз убачене наративе путовања, фантастике. Нисам писао са намером да запрепастим читаоца, већ само да му кажем и опоменем шта може да се догоди ако се не осврне око себе… Увек је борба за слободу, у основи је питање слободе, које је очигледно.”

Током вечери, прича о овом роману оставила је дубок утисак на све присутне љубитеље квалитетне писане речи. Могло се закључити како ова ширина стилова и значења „Тријумвирата” потврђује да књижевност и даље живи, пружајући нам нове погледе на свет и инспиришући нас да размишљамо дубље и даље.

Аутор текста: Марина Белић

Фотографије: Александар Вукајловић