Поетска збирка „Брза пошта” Слободана Јовића, овенчана престижном Наградом „Меша Селимовић”, представљена је чачанској публици у среду, 16. априла, у оквиру програма 62. Дисовог пролећа. О књизи је говорио уредник издања, књижевни критичар Никола Маринковић, док је присутне у Јовићев поетски свет увела библиотекар и водитељ програма, Биљана Раичић. Песник је у неколико наврата читао своје лирске минијатуре о малим, али значајним гестовима љубави и патњама обичних људи, оставивши снажан утисак на публику.

Никола Маринковић је на почетку свог излагања казао да је „Брза пошта” заиста квалитетна књига на којој није било много уредничког посла. С обзиром на то да већ дуго прати рад Слободана Јовића, закључио је да се његов поетски израз мењао током времена. „У односу на прве збирке поезија је све сведенија, песничке слике су кондензоване, стих се сажима и као да из његовог песничког израза нестају полако сви додаци који сметају суштини. Срж Јовићеве поезије представља однос савременог човека према метафизичком простору који се открива на неким местима на којима то човек не очекује. Са друге стране однос према веристичкој поезији је такође битан и он се манифестује кроз употребу свакодневног језика у поетском изразу”, казао је он.

Поезија Слободана Јовића одражава духовне и егзистенцијалне изазове савременог човека, отуђеног од Бога, природе и ближњих. Кроз лирски глас, песник приказује пад истинских вредности и бег у свет поезије као уточишта. За Јовића, књига је зрак духовности у свету духовне празнине, а поезија – глас душе. Говорећи о свом језику аутор је напоменуо: „Како неки уметник из камена ослободи фигуру, тако и пјесник може из свакодневног говора да ослободи нешто што је поетски вредно.”

Слободан Јовић је до сада је објавио осам збирки песама: „Ријечи о очовјечењу”, „Простор молитве”, „Привид лебдења”, „Поднебље”, „Страх од савршенства”, „Исусов трн”, „У кострети” и „Брза пошта”. Његове књиге освојиле су бројне награде и признања – Годишњу награду Удружења књижевника Републике Српске, награду САНУ из фонда Бранка Ћопића, „Перо деспота Стефана Лазаревићаˮ, „Слово Подгрмечаˮ, „Јефимијин везˮ, Печат вароши сремскокарловачке. Аутор је и први носилац новоустановљене Награде „Стеван Раичковић” за песничку књигу „У кострети”. Он је такође и покретач и уредник часописа за језик, књижевност и духовност „Бокатин дијак”, као и едиције „Дијак” и библиотеке „Откровења” у оквиру којих је уредио и објавио више од двадесет књига различитих жанрова. Живи, ствара и ради као учитељ у селу Тобут, на Мајевици.

Представљање збирке „Брза пошта” још једном је потврдило снагу поезије у којој се преплићу лична искуства и универзалне истине, остављајући траг у сваком ко је спреман да је ослушне.

Аутор текста: Марија Радуловић

Аутор фотографија: Александар Вукајловић